Ratnik

1002 НАУЧНИ И ПОУЧНИ ДЕО

Надмоћије тактичко у сва доба увек је било једно главно условије да се победа коначна осигура.

У рату Француско-немачком 1870.—71. године — ту видимо обе војске наоружане са острагушама и морални елеменат код Француза, ако не у већој оно бар у равној мери као и код немачки војника.

Но с једне стране огромна и јака војена организација Немачка, која јој је дозволила да материјалну надмоћност оствари над својим противником — а с друге стране надмоћност тактике у вјештој употреби пешачке ватре: осигурао је Немцима победу над Французима, који су пре тога на Криму и у Италији, своје барјаке бесмртном славом окитили.

Питање дакле о употреби ватре пешачке, како о начину тако и даљини. из дана у дан све је више предмет испитивања војених људи, свију држава европских. Овоме је много допринео и источни рат. Турци при одбрани особито служили су се ватром пешачком на великом одстојању.

Свакоме је од нас из искуства нашег рата познато, да су по који пут пуцали плотунима (зауе) на 1500“ и 1800" и на тим одстојањима одпочев ватру, продужавали до момента јуриша. (28. Август 1876. год., 16. Септембер 1866. год. у нападу нашем на њиов положај на. адровачким висовима; а у овом рату у свима борбама, како на Пироту тако Нишу и Врањи).

Овакова ватра, какву су Турци на нас производили, није имала велико дејство материјално, јер код Турака је оскудевала дисциплина ватре, но њено морално дејство било је од великог уплива.

Није редко било (н. пр. 8. и 9. Октомбра 1876. год. те у битдн на Шиљеговцу) да подпоре, које иза ланца стајаху на 150 корака и више, а особито резерве на