Ratnik

основи

војног уређења

КНЕЖЕВИНЕ БУГАРСКЕ,

У опште.

Као што се опомињемо за време српско-турског рата 1876. год. на Делиграду Формиран је био добровољачки одред, који је осим Срба и Руса, имао два батаљона састављена из бугарских добровољаца, већином наврбованих у Влашкоји у Тимочком пределу.

После закљученог примирја, руски се добровољци сви вратише у Рисију, а два батаљона бугарска, један батаљон СтароСрба. (руско арнаутски“) и један батаљон црногорски остали су и даље под оружјем као „руска добровољачка бригада“ и пошто је у Смедереву комплектована, са новим оделом, прибором и са муницијом снабдевена, тад је под командом подпуковника Милорадовића упућена била у Кладово, да поседне тамошњи град, и да на случај поновљених операција брани тај важан положај на Дунаву, и да у опште кооперира на источном крају расположеном тимочком кору.

Међу тим рат се између Србије и Турске за овај мах свршио уговором мира, који је у Фебруару месецу 1877. у Цариграду између ратујућих страна потписат; после чега приступило се одма. распуштању народне војске и добровољаца. Но добровољци бригаде Милорадовића и после тога све су једнако остали у Кладову на окупу, док Русија није објавила рат Турској.

Кад су руске трупе у Влашку прешле, онда су н расформирани батаљони бивше бригаде Милорадовића, под командом мајора. Чељајева и других руских официра из Кладова тамо прешли, и ставили се руском главнокомандујућем на расположење.

И ево ти добровољци бивше у Србији организоване и под команду подпуковника Милорадовића стављене бригаде, на броју