Ratnik

94() НАУЧНИ И ПОУЧНИ ДЕО

мора имати у виду овде и при дефинисању „тактике“, супрот стратегији. Но као што „стратегијски обаири“ немогу престати у битки, кад дођу у топовеку ватру, тако исто и делање војсковође т. ј. носиоца целе ратне вештине неможе се закључити са овим моментом, и да сад остало остане генералима и даље трупи.

Стратегија уступа сада своје прво место бојној вештини, али и војсковођа мења своју улогу; он постаје: генерал.

(6 овим смо дошли до задатка бојне вештине у битки.

Што је досада у стратегији у ошште говорено само о „победи“, сад је тај израз у бојној вештини прецизнији: успех на извесном (опредељеном) месту.

И при решењу овог задатка земљиште игра сразмерно потчињепу улогу.

Општа стратегијска тежња да се непријатељ нађе, сад иде специјално само на то, да нађе решавајућу тачку у непријатељевом бојном распореду. Масе, велике или мале, које је стратегија ставила на расположење, да се сад целисходно употребе: то је генералски задатак у бојној вештини, вишој тактици, вођењу — трупа у ужем смислу.

Као што је у стратегији поглавито „масе к решавајућој тачки довести“, тако је сад у бојној вештини поглавито: „масе против решавајуће тачке употребити.“

А то се незове ништа друго, до: задатак је бојне вештине да одреди цељ трупи.

__ Видимо дакле узајамно дејство са стратегијом онда, ако је ова могла и предуготовила како ваља, ако је само знала са своје стране, да је узајамно дејство нужно, и ако је водила рачун од уместних захтева ове — бојне вештине. Но ови уместни захтеви: услови успеха. који овде хоћемо, били су предмет нашег посматрања у ранијим штудијама. Мало би имали додати па да тамо речено