Ratnik

Бик х 943

дити новој борној Форми, него обратно, ова мора. учити, да се оној потчини.

Погрешно је тврдити, да, су се, умножењем шанса, тде се може решење изборити. увећале по себи шансе за победу.

„Борба на читавој линији“ у колико се под тим нпак може разумети само „борење за решење на читавој линији“ — чини, те је мање могућно, да се поједина решења користе на добро целога, у тој мери, у којој умножава прилике за почасне победе. Али расте вероватност у Квадрату, да би такав поступак одвео к сопственој погибији, само ако би противник био пажљивији пи окретнији.

Јошт једном: у овој истини историјско искуство немења ништа, што при извршењу једноставне диспозиције вође у највише прилика, неће по њој ићи, као што се жели, што и противник може да предузме такве распореде, те да битка небуде једним ударом свршена; што, усљед тога, може доћи, или је дошло и опет ће доћи дуже бо- _ рење, можда са шансама час на једној, час на другој страни. Али тада се баш боре духовне снаге једна проТив друге: распореди према распоредима, а не само материјална снага, као што је код начелне битке по фронту, где вођа утура само од позади онолико трупа, колико је напред изгубљено,

Но важност и значај „вишег вођења, трупа“ — бојне вештине, као што смо га назвали, јошт ће јаснији бити, ако бојну вештину научно разликујемо од борне вештине и ако за ову цељ одредимо овој посљедњој задатак у битки.

Што се обично зове вештина, тактике, то је, према ранијем значењу, имало да реши питање: како ваља водити борбу“ т. ј. да се крену и механична средства, која у последњем моменту треба да изборе решење.

Одкако је ново наоружање тако знатно изменило стари начин борбе, овај последњи задатак знатно је оте-