Ratnik

946 НАУЧНИ и пдучни део

Као обично у човековом животу, тако и овде пре је скована нова реч, но што је и њезин смисао јасно обележен.

„Наставник од Кенигреда“ и „четни командир од 1870, који битке добива“ — обоје су учинили преиначење, које у основу незначи ништа друго, до то, да је и „борба“ изашла из опсега „заната“, и постала „вештина“, којом духовне чињеницо владају.

У самој ствари у томе лежи поглавита разлика између „ниже“ тактике од пре и сад, да и у оним моментима, тде је пређе само требало држати постојећу Форму супрот губитцима повременом моралном елементу — сад интелигенција појединих предводника, створи одговарајућу Форму и да је поједини редов појми. Ову разлику могли би спољне најоштрије овако карактерисати: пређе се морало тежити, да се „команда“ што већма горе узнесе. а међутим сад важи, да се „налог“ што ниже доле проведе.

Пређе је и у борби командовао бригадир; сада и сам командант батаљона даје само: налоге.

Али овај обрт ствари, и ако тако значајан, није ништа изменио у борби; он и несме ништа да измени у узајамном односу између „вишег и нижег управљања“. Онај, који неможе да командује, није с тиме разрешен од издавања његових налога; а онај пак, који нестоји под непосредних упливом заповести, несме ипак сам иницијативу да узима.

Ма да привидно данашња борла наличи на неуређену, ипак остаје и мора остати разлика: да наш садашњи начин борбе лежи на свестном потчинењу вишој управи и овој „у слободи служи“, док међутим код дивљих чета сваки ради само за свој рачун.

На тај начин борна вештина уравњава се као таква са својим другарицама, које су досад саме владале духовним делом битке. Новоме праву, наравно, одговара и

нова дужност.