Ratnik

НЕКРОЛОЗИ 38!

до сада кулминација вештине у нашој ратној историји, а може се поуздано тврдити, да је ређа ствари у историји других великих народа. Она је одблесак Наполеонове стратегије.

У Колубарској битци положен је темељ данашњој нашој Краљевини. Она је од врло великог и војничког и политичког значаја, како у односу на нас саме, тако и у односу на наше савезнике. Она је широм целога света пронела славу и прославила и овековечила јуначко име Србиново; она нам је стекла поштовање и уважење и за будућност.

Кад се узме у обзир та околност, да смо у рату са Аустро-Угарском били рђаво снабдевени у опште, а поглавито артиљеријом и муницијом, и под каквим су се тешким мукама, везгодама и невољама имале да изводе све наше операције, са ванредно великим фронтовима, без савезника у близини, окружени готово са свију страна непријатељима, онда се тек може појмити ужасно тежак положај наше Врховне Команде, па ипак се, и поред свега овога, низао успех за успехом.

После ове славне Колубарске битке настају тешки и судбоносни дани за Србију.

Централне силе: Немачка, Аустро-Угарска, а с њима и издајничка Бугарска, склопиле су биле међусобни споразум да униште Србију.

Наша је несрећа била у томе, што смо били изоловани и усамљени, а поред овога још и далеко од наших моћних савезника Француза и Енглеза; међутим били смо са свих страна окружени непријатељима. Сем овога, несрећа је велика била за нас и у томе, што наши савезници Французи и Енглези нису били довољно и како треба оријентовани у питањима балканске политике и у познавању прилика на Балкану у опште, па су се дали преварити од стране лукавих Бугара, мислећи, да ће Бугарску моћи привући на старну наших савезника, па наравно и нашу.

На овај су начин наши савезници, варањем од стране Бугара, изгубили много у времену те нису на време донели заједничку и споразумну одлуку о нашем помагању; а када су се догађаји међутим обелоданили, онда је било све доцкан, те нам зато и не послаше обећану помоћ. Слаба снага, искрцана код Солуна (3 дивизије од по 9800 бораца) под ђенералом Сарајем, није могла ни у ком случају да одговори циљу, већ је и сама била у великој опасности да буде уништена.

Тако смо 23. септембра 1915. г, усамљени и дотадањим ратовима изнурени и ослабљени, нападнути од три пута јачега непријатеља: Немаца, Аустријанаца и Бугара, и то с фронта и оба бока.