Ratnik

258 РАТНИК:

рату, сенатор Корне (Гисјеп Согпеј), који се може сматрати као првак антибољшевичког покрета у Француској, публикује низ чланака, написаних својим познатим жарким стилом, у којима критички пропраћа рад совјета у Русији. У једноме од тих чланака устаје противу Олара (Ашагд), такође антибољшевика, али опортунисте у питању њихова рада у Русији, који се у листу Еге МопџуеЏе овако изразио: „Несумњиво је, да шефови совјетског покрета нису себични и варварски злочинци, као што су у почетку изгледали. То су незаинтересовани и учени фанатици, чији су планови отмени и велики. Без сумње, Лењин искрено сања о благостању човечанства,“

Још је несумњивије, вели на то г. Корне, јер то видимо, а не можемо сагледати у наивност њихових срдаца кроз њихову садању учену памет, још је несумњивије, да они поред свег човекољубља стрељају стотинама хиљада способног и интелигентног човечанства. Питамо се, шта би они могли учинити више, да се на пр. не заузимају за то човечанство, него да су му баш огласили рат>

У осталом, каква је то доктрина „добрих намера“ Није ли она давнашња и давно осуђена баш од највећих и доказаних хуманиста пуних пожртвовања2 Није ли то хуманост инквизиције, Језупита,. Трејчкогг Није ли доктрина. старог католицизма, да, нека пропадне сва остала већина, само нека живи католичка мањина, јер она једино спасава. Шта вели г. Олар о Торквемади2 Хоће ли нам о њему писатиг Ево му података: Торквемада је умро сиромах у власти, без сумње и он је био „незаинтересован и учен фанатик“, није ни тражио ни трошио новаца, и планови су му били још отменији и већи, јер он није тргжио само благостање човечанства, него рај. Он је стављао протестанте у кврге и у „минхенску богородицу“, јер је хтео да они тим ужасима откупе свој спас. Али Г.Г. Олара а и Лењина спасавају њихове „добре намере“, као вероватно и Торквемаду, великог инквизитора, који је сад несумњиво у рају заједно са својим жртвама које је спасао.

Али г. Олар хоће да буде правичан. Он даље вели: „Сељаци дрхте од страха да ће им пад совјетизма отети имања која су преко њега стекли, а која им је Лењин загарантовао, супрот својих начела.“

Дакле2 Није ли он одиста искрен фанатик Јер фанатик опортуниста је немогућна бесмислица. Или, што г. Олар можда не зна, да је такав фанатик, од како је света и века, увек добивао сасвим друго име. И немојте мислити да то кажемо ми, то каже сам г. Олар. — Може ли г. Олар побити значај ових података, које имамо одостоверене: Сељак је подложан реквизицији кадгод се то нареди; радник је дужан радити и преко |