Ratnik, 01. 04. 1921., str. 74
ОФАНСИВА ИСТОЧНЕ ВОЈСКЕ - 69
правцу на Градско. Такав је принцип — општа идеја маневра, који је смислио и одлучио ђенерал, Командант Савезничких Војсака, у почетку јула 1918. године.
Та идеја објасниће се планом за офанзиву, који одмерава и саображава напоре на целом фронту.
Да би схватили тај план у његовим главним податцима, држим да нећу моћи боље учинити, него да вам прочитам изводе из инструкције упућене 31. августа војсци. Главни Командант овога пута откриваше у њој готово целу своју замисао, што до тада не беше открио намерно, сем у потребној мери спремом за напад.
Све ово је већ из области историје:
„Маневар који се има извршити. — „Офанзива у целости има за циљ пробој непријатељског фронта и цепање бугарске војске у намери да се добије одлучан успех.
„А) Главни напад, централни, извођен снагама францускосрпским, треба да разбије П. и Ш. бугарску пешадијску дивизију и маршује што пре на предао Неготин—Кавадар, тако, да «се бугарска војска пресече на двоје.“
Почињем уметнуту реченицу: Зашто је главна акција припала француско-српском одредуг
За то има два разлога:
а) Требало је живом снагом направити брешу у непријатељским организацијама, и следствено извести напад свом сложеношћу стављањем у посао модерних средстава, која ви познајете. Мислим да смем потврдити, да су француске команде и штабови били нарочито оквалификовани за тај задатак.
б) Осим тога, напад прећаше да буде напоран, чак скуп, а српска Врховна Команда морала је да штеди своје снаге; једино средство да се осигура сарадња целокупне српске војске бејаше — да јој се отворе врата за Отаџбину. Напротив, када буде била једанпут на отвореном пољу, она ће моћи потпуно ставити у посао своје ванредне способности издржљивости и умешности у планинској војни; вршити боље него икоја друга огорчено гоњење.
Комбинација француских и српских трупа, стављених под једву команду, изгледаше дакле способна за најбољу добит, пошто је дат циљ који се има постићи; догађаји су потпуно оправдали ову организацију.
Настављамо читање инструкције од 31. августа:
„В) Кад овај централни напад буде успео и запретио комуникацијској линији Вардара, енглеско-француско-грчке снаге напашће источно од Вардара !. бугарску армију, да би је спре-