Ratnik
НАСТАВА У ШВАЈЦАРСКОЈ 131
Само гађање врши се на школску мету са одстајања од :300 метара, са 6 метака, при чему је рекруту остављено на вољу, да ли ће гађати из става лежећег или клечећег.
Пре почетка самог гађања рекрут има права да избаци '2 пробна метка. За ово гађање прописани су нарочити услови које стрелац има да испуни. За време гађања војнику је „остављена потпуна слобода у раду.
Ако рекрут не испуни услове прописане за ово гађање, онда се враћа на претходна гађања, па њих као пробна гаБања врши све дотле, док не испуни прописане услове за њих. ЈУ главном гађању могу да учествују само они стрелци, који «су испунили услове из пробног. Много је корисније, да они "утроше сву за њих додељену муницију на овим припремним вежбањима.
в) Главна гађања (вежбања)
Ова гађања могу се сматрати као испитна (преглед). Она «ке служе за наставу (обуку) већ на њима војник има да пожаже све шта је научио у припремним гађањима и бојном жтађању.
Само гађање се изводи у другој половини рекрутске обуке; командир школе одређује дан.
На овом гађању стрелац има да ради потпуно само«стално и има да избаци 6 метака без прекида на једном од тађања.
Чети се оставља довољно времена, те да се само гађање не изводи са журбом и хитњом; и сам дан за гађање бира се (време погодно). Гледа се да овај дан буде као нека «свечаност.
Забрањено је да се на метама обележавају нишанске тачке.
Према успеху који би чета постигла на овом гађању одређује се ранг чета у школи.
г) Јединачно бојно гађање (Иг де сотђа! па це!)
Ово гађање се врши у истом циљу као и код нас. На војника је додељено по 20 метака (код нас 10). Гађања су на „одстојању од 50—8500 метара. Мете су покретне, падавице и друге.
Према извежбаности сваког стрелца дају им се задатци лакши или тежи.
Муниција одређена за ово гађање има се употребити искључиво за њ.
дуж