Ratnik

138 РАТНниК

није уочила ни после првих изведених немачких напада, онда. када је она била врло очевидна. Тада су Хинденбург и Лудендорф шребали да буду већи јунаци, но што су шо били онда када су постизали огромне успехе, требали су јуначки уризнати да за даље нападе нема услова. Али и при доношењу коначног суда морамо имати на уму тадање психолошко расположење, како њихово тако и средине, у којој су они тада живели.

Трећа офансива донела је веће успехе но прва и друга. По општем војничком васпитању, Хинденбург и Лудендорф били су тиме наведени на наду, да ће следећа офансива донети још веће резултате. Ко би, на њиховом месту, тада могао стати» Цела би јавност рекла: Нападе није требало ни отпочињати; зашто као позвани пре напада или бар после првог напада нисте рекли, да ће се убрзо стати и сустати2 Ето, због таквих прилика, у којима се одлучује судбина држава, неопходно је потребно избегавати једнострано васпитање командног елемента. На против, оно мора бити припремано за слободно одлучивање, које неће бити кочено никаквим предрасудама и крутим принципима. Командни елеменат мора бити високо карактерно васпитан и успособљен за зрело и слободно прихватање целисходних одлука, па ма оне биле и врло рђаве: у односу на одлуке, које би ми могли усвојити, али при неким сасвим другим околностима. Ретки су примери у историји, да је неко после успеха отпочео повлачење. Фош сматра, да су Немци 1918. године требали благовремено много раније, но што су то доцније принудно учинили, да отпочну повлачење. Дакле, онда када се нападом циљало, да се непријатељ примора да положи оружје, када се при томе имало и тактичких успеха, када је то требало да доведе до мира, пре но што: Америка успе да ангажује јаче борбене снаге, — одлучити се: на повлачење, то би било врло тешко. Колико је то теже било Хинденбургу и Лудендорфу, који су дотле само успехе жњели2"

Када се има на уму да су поједини немачки напади вршени на прилично широким фронтовима и једно за другим, онда би се тешко могло рећи да су Немци прихватили метод главног удара на једном месту, како то вели генерал Вџат, Ако то нису морали чинити, за грешку би им се могло узети то, што су им поједине офансиве биле раздвојене дугим међувременима,. у којима се бранилац прибирао, прикупљао и спремао да противстане новим нападима или да их чак и сам са своје стране: предузима. Ја сам чак више склоњен да верујем, да су Немци грешили што су своје нападе развлачили и управљали на више: потпуно одвојених места, јер су се при томе имали пред собом увек нови и неуздрмани одбранбени системи, а сем тога и снаге које су припадале разним државама, чиме су се про--