Ratnik

–__

РАЗЛИЧНОСТИ 137

одбранбене организације, произвести потпун слом непријатељског фронта, јер се тада на њеном путу неће моћи више

иставити никаква препрека.

6. — Највећим делом снага извести први удар на извесном делу фронта са тежњом да се сломије сваки истављени отпор и да се напредује толико брзо, да француско-енглеске резерзе не могу благовремено стићи да рипостирају. Тако би непријатељ био пресечен на два дела и дефинитизно тучен.

Немци су се прихватили ове друге методе и генерал Виа! вели, да су тиме учинили прву грешку, јер при позицијском рату ни највећи усамљени тактички успеси нису могли бити пропраћени и стратегијским успехом.

При овом поступку Немци су, истина, морали око ломљења и савлађивања фортификацијски утврђених простора на нападном делу фронта утрошити сразмерно већи део своје моћи, него што је бранилац морао утрошити снага за сузбијање нападне акције. На тај начин је већ донекле у корист браниоца поправљен однос у снагама. Сем тога, одбраном добивено време дозвољавало је браниоцу привођење резерава.

Али да ли је, у чему и под којим условима онај први (пода) метод био бољи Ако би се успело, да се заиста у фронт уведу ако не све а оно бар већи део браниочевих резерава, онда би заиста тај метод био бољи. Да би се пак у томе успело, требало је да Немци располажу са толико много снате џ борбених средстава, да могу убрзо једно за другим изводити снажне нападе, шако да бранилац нема времена да резерве, упућене на један нападни фрогш, извуче одатле и благовремено упути на следећи нападнути фронт. Како је у ствари било 1918. годинег Немачки напади извођени су један за другим са толико дугим међувременима, да је Фош могао ипак, иако не потпуно благовремено, довести на нападнути фронт резерве, које су биле упућене на претходно нападнути део фронта а тамо су биле остале неутрошене. Да ли је до тог резултата дошло услед слабог немачког командовања или услед силе околности, услед тога што се није могло друкчије, брже радити, услед тога што се због оскудице у борбеним средствима нису могли напади изводити брже, са мањим међувременима између појединих напада2 ја налазим, колико сам могао запазити из Хинденбургових и Лудендорфових мемоара, да су међувремена између појединих напада била дуга, не због командне невештине него једино због немоћи, кемогућности да се офансиве брже једна за другом изводе. И тежиште немачке грешке баш и лежи у томе, што се пре почетка напада прецењивала своја сопствена снага и што се доцније у току напада није благовремено признала та рђава оцена односа обостраних снага, што се грешка