Ratnik

7140 РАТНИК

шене, да су за нову офансиву остајале само дивизије, које би се извлачиле из мирних фронтова и оне, средње вредности, што би се још могле довести из Русије. За све је то требало времена, које је противна страна употребила, да може парирати предстојећи напад.

Изостајање жељених успеха Хинденбург и Лудендорф приписали су, сасвим оправдано, брзини ангажовања савезничких резерви на нападнутом делу фронта. Да би могли свршити са Енглезима, пре но што би их поново напали у Фландрији, би одлучено, да трећи напад буде против Француза, на фронту између Оазе и Ремса. Овом су се офансивом имале утрошити француске резерве. Да пак оне не би и одатле биле извучене и послате у помоћ на нов нападни фронт, трупама би наређено да ограничавају своје напредовање, те да тако сачувају извесну латентну офансивну моћ, која ће застрашивањем привезати ту француске резерве. Збот тога и би наређено, да се наступи до линије река Ена — река Весл. Овом се офансивом уједно имала отклонити и незгодност великог нападног угла, који је био створен првом офансивом (од 23.-3.).

Правац је дакле теоријски био добро изабран. Али како се њиме грозило Паризу, па је због тога лежао у зони савезничких резерви и јаче поседнутих фронтова, а сем тога и у зони, у којој су се резерве могле најбрже приводити као и разводити по свршеном нападу, генерал Виаћ вели, да би Хинденбург и Лудендорф боље учинили, да су напад управили негде даље од свог будућег објекта, рецимо против Белфора, који би, вели, Французи бранили упорно као и Верден, после чега би са мање изгледа могли благовремено стићи на нов нападнути сектор. Тешко би човек могао пристати уз овај избор правца. Одвлачење нападних стредстава (артиљерије и трупа) тако далеко на југ и извлачење одатле за нов нападни фронт трајало би још више, те би међучин између Џи Ш офансиве био још дужи, а то је Немце и убијало. Најзад, напад у Елзасу толико би се јасно оцртавао као маневарски у односу на следећу офансиву, да би Французи тамо упућивали своје резерве са крајњом економијом. Сем тога, раније су упућиване у Елзас и Лорен заморене немачке дивизије, па њихов напад не би могао бити довољно снажан, те би се и оне одатле морале извлачити и слати на други део фронта. То би такође проузроковало губљење времена.

Може се слободно рећи, правац није био рђав. Зло није долазило због његових особина. Зло је, по мом мишљењу, нарочито увећано овим догађајем психолошке природе: Немци са релативном лакоћом, у својој трећој офансиви, доспеше до ланије сев. страна Ремса— 5о155оп5, а тај неочекивани успех пробуди у њима нове наде и наведе их на тежњу и ка удаље-