Ratnik

РАЗЛИЧНОСТИ 4

нијим објектима, Такове Хинденбургове и Лудендорфове наде: одведоше немачку војску ка „њеном прогресивном изнурењу“.: Сем тога, овом трећом офансивом беше створен још један јак испадни угао између Ремса, Шатотјери и 5о5оп5-а, мада по плану није требало прелазити Ену и Весл. У том углу немачке трупе беху рђаво снабдевене, изложене врло јакој артиљеријској ватри, а сем тога и њихова смена ту беше врло. тешка. Због тога и следећа офансива, у место да је била управљена против Енглеза, би употребљена на проширење испадног угла. Дакле, после протгклих читавих месец и по дана (15. јула) једва се могла предузети офансива (четврта), и то са врло ограниченим, чисто тактичким циљем —- да се прошири испадни угао код Ремса, да се овлада висовима код Ремса и на Марни до Ерегпеу-а. Али и у томе се не остаје доследним. Место да се задовоље прилажењем ка Марни, Немци је прелазе. Затим, тежња да се Верден притегне и са западне стране, као што је то већ одавно било учињено на источној страни, одвела их је ка увећању циља ове офансиве: желело се да се овлада и Шалоном; надало се, да ће то донети пад Вердена. Изгледи на реванш за битку на Марни из 1914. године одводили су Хинденбургове и Лудендорфове погледа ка Сени. Обузети тим тежњама, Немци се упуштају у четврту авантуру, за чију је саму припрему требало неколико недеља, и то у времену када се већ завршавала борбена обука неколиког броја америчких дивизија, које су код Шлато-Тјери показале своју велику моралну и бројну јачину (од по 25.000 људи).

Ноћу 14,15. јула, Ш, 1. и УП. немачка армија отпочињу напад на фронту од шампањских равница па до Шато-Тјери. Том се приликом Французи, први пут, повукоше благовремено на другу утврђену линију и немачки напад оста потпуно неуспешан, Југозападно од Ремса не беше две утврђене линије, па и ту немачки успех би врло мршав и ограничи се на тежњу да се заузме Ремс, али се и у томе не успе. Марну беху прешли, али их француско-амерички успех задржа. Сем тога, трупе које су прешле нађоше се у врло тешкој ситуацији: мостови беху тучени и кварени артиљеријском ватром и дејством са авиона. Требало је или ићи напред или се повући. Би одлучено напуштање јужне обале реке Марне.

Дакле, неуспех на целом нападном фронту. Сем тога, 18. јула Французи нападоше западну страну шатотјерског испадног угла, пробише је између Ене и Марне и Немци се сада морадоше повлачити до на линију реке Ене и Весле. Полагане наде не остварише се а жељени резултати не добише. Генерал. Виа! после те констатације поставља ово питање:

' Израз генерала Вџа-а