Ratnik

156 РАТНИК

месечник, који треба да их здмени све. То је једна од последица великога рата, чији се утицај осећа и на овоме пољу, али то је уједно знак, да имамо пред собом једну важну војнокњижевну појаву и јемство, да ће лист спадати у најсолиднија издања светске стручне литературе, и то тим пре, што ће на њему сарађивати и фрапцуски главни ђенералштаб, као што то саопштава објава уредништва.

Издаје га књижара Шбгаше Сћоре!ој,, 136, Вошемага 56 Фегтаћп у Паризу, али се претплата може извршити и преко других књижара у Паризу. Годишња цена за иностранство 60 франака, за пола године 32.

Предавања ђенерала Манжена. — У Француској постоји „Друштво за држање великих конференција“ (Зосте!е де отапдез сопегепсез) ради ширења културе у народу. Друштво држи скупове у разним градовима земље, којом приликом се обично развија дискусија о предмету предавања које држи један од најпозванијих стручњака. Један од ових, ђенерал Манжен, познати добар говорник, држао је, као члан тога друштва, већ неколико предавања обилазећи удаљеније крајеве, нарочито на југу. Последње његово предавање било је у Лиможу „О победи, њеним узроцима, последицама и поукама“. — Ђенерал је раније обилазио север Француске, па и Белгију, свуда држећи предавања војног значаја и свуда дочекан и испраћен одушевљено. „Философија рата по Клаузевицу“. — У својим препорукама књиге под овим насловом, од ђенерала Пала, Га Егапсе Маје продужује да излаже доказе о правилности Клаузевицеве теорије. Ми смо о томе донели белешку у прошлој свесци Ратника (стр. 251). Тамо су били наведени као примери: победа на Марни и савезничка контра-офансива 1918. године. Али овим примерима није тешко додати још и друге, вели поменути лист. Код Вердена, на пример, брутална (немачка) офанзива 21. фебруара 1916. није ли се постепено исцрпљивала својом сопственом жестином и није ли завршена француском контра-офанзивом, чије су моралне последице биле веће и од материјалних, ма колико да су ове биле лепе 2

Могло би се навести још неколико сличних случајева из операција Руса противу Немаца и Аустро-Угара. Из њих излази непобитно, да од два противника слабији има велика рачуна да се не да одмах у почетку увући у одлучну борбу (битку); и напротив, треба лагано да напушта терен, трудећи се да на све могућне начине ослаби непријатеља све док не куцне час контра офансиве.

Ми смо (Французи) у августу 1914. предузели појединачне офансиве без везе дужином целог огромног фронта од Швај-