Ratnik
НОВОСТИ И БЕЛЕШКЕ 155
1) У које доба је најбоље позвати рекруте: у 19. 20. или 21. години 2
2.) Које је годишње вргме најповољни;е да рекрути дођу у касарне
3) Има ли места бојазни да ће бити смањена отпорност према умору и болестима код оних класа рекрута, које су за. време рата биле под утицајем ограничене исхране2
Известилац комисије, која је нарочито за ту сврху одређена, стојећи на гледишту Физиологије, изразио се да треба усвојити доба од 21. године. У својим закључцима даје израза. мишљењу: да доба у које млади војник треба да се позива у касарну, — под условом да се оно креће у границама од једне: године, — нема нарочитог утицаја на здравствено стање војске.
Заразне болести, које чине највећи део војничких болести, дохватају у истој размери и са истом јачином људе од двадесет и једне године. Ток тих болести изгледа да је најблажији, ако се рекрути позову на одслужење рока у пролеће. Али би било у основи погрешно мислити, да ће само ова проста мера бити у стању смањити морталитет у војсци.
Смртност у војсци у самој ствари резултат је компли– кација, које произилазе из опасности од нагомилавања и мешавине људи. Све наше тежње треба да су упућене на смањивање тих опасности, што се даје постићи: разређивањем. војничких постеља, увођењем добре вентилације у касарнама, проширивањем болница тако, да се у њима могу изоловати болесници за све време акутне-периоде болести.
„Плућна туберкулоза“, која је доста распрострањена у војсци, моћи ћеда се сузбије ако се изведе добро одабкрање: рекрута. Највећу пажњу треба обратити „сумњивим случаје– вима“. Њих треба да прегледа нарочити лекар-специ'алиста за плућне болести, — нарочито одређен у ту сврху при суперревизионим комисијама, а чија дијагноза треба да је обавезна. за мишљење супер-ревизионе комисије.
И наша војска пати од истих незгода од којих и француска, те ће наш војни санитет моћи у предњем извештају француске Медецинске Академије, наћи корисних примена и за нашу војску.
Нов војни часопис. — Нашем уредништву саопштено је из Париза, да од месеца јула почиње излазити месечни лист Кеуце Ми Нате Егапсае, у којем су спојена три предратна часописа: Јопшгпа! дез Зјепсез Минатез, Кеуџе М!Маке дез Аттегв Ебапобгез и Кеуце ФНјојте. Пада у очи да се ова три стара и одлично уређивана листа, од којих је један излазио око 90 година, а који су кроз тако дуго време чинили част француској војно-научној литератури, сада сливају у један