Ratnik

2 РАТНИК

њених војсковођа, — али су и при свем том у данашњој нашој јавности предмет спора, по питању величине заслуга Врховне Команде и [ армије, разуме се, само и искључиво због тога, што се у студијама и расматрањима ових догађаја, врло често на место објективности уноси тенденциозност, а на место праве и материјалне истине — потцењивање или хиперболисање, којима у научним радовима ове врсте нема места.

Међутим, познато је, да се тенденциозни списи, уопште узев а нарочито они историјски, редовно обрћу противу ствари којој се хоће да послужи, а да само истина остаје вечито непобедна и несавладљива.

БЕЗ

Последњи и за сада најпотпунији опис наше офанзиве из месеца новембра 1914. године, јесте студија ђенерала Г. Живка Г. Павловића „Колубарска битка“, објављена у Српском Књижевном Гласнику (бројеви од 1. и 16. маја ове године), у којој је поред извесног историјског материјала изнесено и неколико категоричких и интересантних закључака, који, на жалост, нису у потпуној сагласности не само са дубоким и још јасним утисцима, које смо ми задржали о делању наше 1 армије и њенога команданта у овом периоду рата, већ ни са многим позитивним чињеницама и фактима, који се не могу пренебрећи и заборавити.

Код таквог стања ствари, а служећи у штабу 1 армије у најкритичнијим и најславнијим данима 1914. године на дужности помоћника начелника штаба, и имајући особиту част и срећу да у току одступања, величанствене битке и победоноснога гоњења 1! армије, посматрам њеног команданта почившег славнога војводу Мишића, осећам се обавезан, да поводом објављене студије „Колубарска битка“, објективно и што пошпуније расмошрим рад 1 армије и њенога команданша у поменушој битци, и да изнесем своје непристрасно мишљење о овом великом догађају.

ж Њ ж

Пре свега потребно је да изјавимо, да не делимо то мишљење, да битку добијену у трећој десетици месеца новембра 1914. године над аустро-угарском војском под командом ђенерала Поћорека, треба назвати Колубарском бишком.

Ван сваке је сумње, да основа и зачетак победе у битци о којој је овде реч, лежи у пробоју непријатељског стратегијског фронша, —- који је извршен разбијањем непријатељских снага испред Горњег Милановца нашом | армијом и избијањем ове армије на вододелницу Колубаре и Западне Мо-