Ratnik

28 РАТНИК

конгреси 1774 год.) те ова побуна доби вид општега рата за независност.

Најзад на трећем конгресу у Филаделфији 4. јуна 1776. год. делегат Виргиније Џеферсон редигова и поднесе те се изгласа декларација о независности Сједињених Држава. Енглези се одупреше овој декларацији оружаном силом. Американци су могли да им противставе само слабе добровољачке трупе, на чијем је челу био енергични Вашингтон. Њему су били вредни и достојни сурадници поручник Гаф и Кошћушко. Овај последњи је код Саратога потукао енглеску војску (октобра 1777. год.). И после те победе, а на интервенцију Франклинову, који је био дошао у Француску, ступи и Француска у рат противу Енглеза, и посла у Америку Лафајета са војском; за Француском пође и Шпанија.

Енглези су најзад били савладани и као побеђени потписаше 1783. год. Версајски уговор мира, којим признадоше независност Сједињених Држава, а Француска доби Сенегал, неке Антиле и право да утврди Динкерк. ·

На тај начин Версајским уговором од 1783. год. колонијално питање уведено је било у једну нову фазу која је имала вид стабилизације.

Турска царевина била је у осамнаестом столећу још силна и пружала се од Црнога мора до Марока, и од Персије до Етиопије, но већ је била почела да се круни мало по мало. То њено лагано распарчавање било је згодан мамац, који је у деветнаестом столећу пробудио амбицију Великих Сила. И Енглеска је под утицајем тих амбиција почела 1881. год. да изјављује јачи утицај на Егицат, а 1897. год. проширила је тај утицај. Французи су ' међутим узели под свој протекторат Сирију, а код Немаца се стално осећала тежња за господарењем над Персиским заливом.

То је била нова етапа у Источноме Питању, које је кроз више столећа било база европске политике, и које је најзад и у последњем светскоме рату било један од важних фактора.

Последња колонијална ситуација наших савезника и наших непријатеља са којом се ушло у свегски рат била је оваква:

Енглеске колоније захватале су по простору нешто више од 33', милиона квадратних километара, а на томе простору живело је 438 милиона становника.

"Француске колоније захватале су без мало 12', милиона квадр. километ. са 46 милиона становника.

Белгијске колоније захватале су без мало 2', милиона жвадр. километ. са 15 милиона становника.

"Италијанске колоније око 1: милона квадр. километара са. нешто мање од два милиона становника.