Ratnik

46 РАТНИК

И поред свега тога, да нису пропуштани поједини моменти у којима је требало енергично радити, енглеско-француске трупе могле су постићи успех. Али после 10, августа све је већ било доцкан.

Генерал Хамилтон је желео по сваку цену да добије још пре јесени пресудну победу, те је стога тражио појачање од 50.000 људи. Ставили су му међутим на расположење самс 20-ту дивизију, која је била на одмору и 2-гу јахаћу дивизију, која је била у Египту. Ове две дивизије могле су се употребити тек 21. августа.

За време тога затишја Турци су се журно утврђивали, те су околности за напад бивале све теже.

Генерал Хамилтон се бојао отшштега турскога напада, те да би то предупредио наређивао је напад ради заузећа виса Исмаил Оглу Теле. Ови су покушаји остали безуспешни, Сви су ти покушаји стали огромних жртава. У једноме таквоме нападу 29-та дивизија изгубила је једнога дана 5000 људи. Гроф Лонгфорд, командант 2-те бригаде, погинуо је тога истога дана.

Последњи напор за успех у томе правцу учињен је 27. августа. Тада је 9д-тим корпусом командовао генерал Бинг. Енглези су тога дана изгубили 1000 људи, а постигли један незнатан успех.

Тако се безуспешно завршио најзад и овај трећи покуша; освојења Дарданела. ћ

Међутим освајање Цариграда постајало је за Антанту из дана у дан све већа и већа потреба. Француска влада одлучи да пошаље на Исток једпу експедицију, јачу од свих ранијих, под командом генерала Сараја, а под називом Источна Војска. Ове трупе требало је да уз припомоћ енглеске флоте. изврше искрцавање на азијској обали. На тај начин рачунало се, да ће се тим правцем постићи пресудни резултати. Схватајући значај ове Антантине намере по своје интересе у Турској, Немачка се реши да ово предузеће осујети, те изврши поход на Србију, поход који је требало да је доведе у везу са Бугарском, да изазове извесну импресију у Грчкој и у Румунији, које су се у то доба држале дволично, да те државе ослободи једнога женаншнога малога балканскога непријатеља, и најзад да олакша снабдевање турске војске.

Последњих дана месеца септембра Бугари збацише образину са свога лица, а маршал Макензен пређе Дунав 7. октобра, те тако наста двогуба инвазија у Србију. Тада Антанта одлучи да пошаље једну војску у Србију. Једна француска дивизија, под командом генерала Бају, искрца своје прве делове у Солуну, у првој половини месеца октобра. И то су