Ratnik

58 РАТНИК

летење. Значај прикривених апарата није велик, њихова исправност је сумњива.

Али ова авијатика може брзо постати опасна. Све је при– премљено за то. Аероплански типови су разрађени. Они се одликују великом снагом. Благодарећи својој великој индустријској моћи, Немачка може за врло кратко време, од при– лике за две године, израдити све потребне ваздухопловне апарате. Да се „Власи не сете“, они ће бити намењени поштанском и трговинском саобраћају. За неколико дана, можда и часова, претвориће их у моћну ратну ваздушну флоту. Све потребно наоружање и ратна аеропланска. спрема биће такође припремљени и чуваће се заједно са апаратима.

Немачка има потребно особље за своју ратну флоту, има аеродроме за њено размештање. Армија је готово припремљена за заједнички рад с авијацијом.

Борити се против тога путем ограничавања брзине летења, или фиксирања моторне снаге сасвим је бесциљно. У првом случају једна обична замена пропелера може покварити: све рачуне, а у другом случају увек се може искомбиновати таква машина, која по потреби може давати разне снаге. Сва оваква ограничења неће довести ни до чега. Једини ефикасни начин борбе налази се ван војне области. Само принуда Немачке на плаћање одређене накнаде за причињену ратну штету ставиће је у тежак материјалан положај и одузеће јој могућност да одваја средства за разне војне припреме.

Економски и финансијски положај Немачке.

Као год у војном погледу, Немачка се стара да прикрије и своје стварно економско стање. У тој намери износи се на видело тежак економски положај државе, да би се ублажили захтеви савезника односно накнада за причињену штету. Неупуштујаћи се у сва финансијска и економна прикривања, обележићемо само извесне стопе расхода у буџету Немачке за 1920—1921 год.

Буџет расхода састоји се из четири дела: обичног, изванредног, прорачуна штете од индустријских предузећа, расхода но извршењу уговора о миру.

Обичан буџет износио је 395 милијарди марака, али је доцније био повећан још за 45 милијарде (свега око 44 милијарде). Овај буџет је јако оптерећен прекомерним развићем бирократије. Од 1. јануара 1918. год. до јануара 1921. год. број чиновника се повећао за 400 хиљада. Само министарство финансија је у току последње године створило: 20 хиљада нових дужности. Грошкови за издржавање чиновништва знатно,