Ratnik

ПРИПРЕМЕ НЕМАЧКЕ __ 50

су повећани. Само издржавање чиновничког особље износи 185 милијарди марака.

У сравњењу са 1919. годином расходи неких министарстава повећани су толико, да се то тешко може објаснити.

Расходи министарства спољних послова повећани су од 24 милиона на 295 милиона, т. ј. за 1200%%. Расходи министарства унутрашњих дела од 20 милиона повећани су на 1.450 милиона, т. ј. за 7500%,. То је изазвано поглавито оснивањем „Зтро-а“, чије издржавање стаје 1'2 милијарде марака. Следствено, расходи на издржавање једног дела војне снаге не пролазе кроз војни буџет.

На одбрану је одобрен кредит од 5 милијарди марака. Годишње издржавање једнога војника, које је пре рата изнссило 1200 марака, данас се попело до 24.000 марака. Такав буџет пружиће могућност да се путем преноса кредита од једних потреба на друге створи потребна за рат материјална спрема.

Три милијарде су одређене на појевтињавање намирница. У ствари је утрошено на то до 10 милијарди. То се оправдава страхом од унутрашњих немира; у ствари, пак, томе је циљ стварање јевтине радне снаге и омогућавање индустрији да може водити борбу са страним конкурентима.

Допунски кредити од 4'/, милијарде марака одређени су: 1 милијарда за повећање пензија, ! милијарда за лечење и негу инвалида, 2:/, милијарде за повећање вакнаде породицама_

Изванредан буџет износи 11 милијарли. На ликвидацију пређашње војске од тога кредита издато је око 4 милијарде. Благодарећи томе кредиту очувани су до 1921. год. биро-и за демобилизацију, који су у ствари управљали мобилизоцијом немачке војске.

Око две милијарде је одређено на изванредне војне рас– ходе. Ови кредити су поглавито намењени за обмундировку за људску и сточну спрему. Ранији магацини су већ исцрпљени и појављује се неопходна потреба за њиховом попуном у циљу одржавања спремности за рат.

Одвећ је преувеличана цифра расхода на специјалне потребе (2.3 милијарде). Ту се има у виду помоћ онима који су без посла, али, с друге стране, вароши Берлину је дата субсидија од 300 милиона марака на грађење железвичке пруге, која ће пресецати варош са севера на југ. Асигновано је такође и 400 милиона на покриће штете од народних немира. Да чудне увиђавности!

Штета од експлоатације државних предузећа износи 19:/, милијарди. Од те цифре потребно је било асигновати на. пошту, телеграф и телефон око 3 милијарде. Расходи по овом.