Ratnik

РАТНИК

И ако су данас од мањег значаја владалачке сродничке везе, и ако су верске разлике престале бити поводи за веће ратове, и ако је амбиција за територијалним увеличавањима знатно умањена, и ако је и дух француске револуције прокламовао човеково достојанство, и ако кроз све земље струје извесне опште идеје и интереси, и ако се пацифисте опиру рату — ипак још није време дошло, да се сваки народ на свом огњишту може безбрижно и без оружја одмарати.

Од старих навика и новосшворених услова увек се ствара нов квасац за неизбежне ратове.

Дакле, сукоба, ратова је било, па ће их битии у будуће док човечанство постоји, докле год природа обилује у својим неједнакостима, докле год човек буде више волео себе но другог.

Из тога је као дан јасно, да док сукоби буду постојали — та. до у вечност — и војске морају постојати, јер ниједан народ, ниједно удружење неће дозволити да се други спрема за борбу, а да он то сам не чини, као што исто тако ниједан народ неће моћи ни хтети поверити своју судбу другима на чување, нити се поуздати у добре и по њега корисне суседове намере.

Па и када би се дошло до тога, да све државе или народи даду обавезу да неће никад ратовати, са испуњавањем те обавезе за увек не би се могло рачунати, па би се због тога морала држати опет војска, да се њоме натера на одржање те

· обавезе сваки онај, који би хтео да ради противно датој оба-

вези. Различности у језику и вери, урођене мржње и неповерење према суседима, различност у култури, различита повољност услова за живот, човекова немоћ да се помири са тим да други може несметано боље живети од њега, — све су то неотклоњиви узроли, да би се ма кад могло и доћи дотле, да сви народи и државе даду обавезу да другог неће напасти.

Али, ако би за тренутак и претпоставили да су ратови између држава ишчезли, да ли би се могло претпоставити да би са тим престали и унутрашњи сукоби између појединих друштвених слојева у самим државама.

Не. Ни тада не би било мира. Осигурани споља, разни друштвени слојеви повели би међусобну борбу. Они што су позади, борили би се да дођу у први ред, а они што су напред, борили би се да задрже своја стара места. Да је ово зргиста овако, довољно је само сетити се патриотских узвика: „престанитше са међусобном борбом; непријатељ је на прагу!“ Другим речима: „Да није опасности од спољњег непријашеља, од непријашеља који жели нашу општу пропаст, међусобна борба у народу могла би се донекле шолерирати.“ Заштог Зато што се она у потпуности не може никад отклонити.