Ratnik

1'8 РАТНИК

са врх. командом, потчињавањем једног дела војске под немачку команду, неблаговремећо закључавање сепаратшног мира и т. д. Излагање ових политичких узрока критикује рецензент В. Журнала, као недовољно основано, због непознавања факата из непосредне близине објашњавајући, на пример, да антантине трупе нису гоњене ка Солуну због: 1) опште војне ситуације у Европи (2!), 2) ове трупе не бејаху разбивене већ одступише под заштитом заштитничких бојева на утврђени положај и под окриље флоте, 3) искварени обични и жељезнички путеви, 4) неодређено држање Грчке, 5) поремећена позадина, бугарске војске и т. д. — Од свих ових разлога читалац не може ни један од њих да нађе за довољно јак, те да би се због тога у зиму 1915 год. могла да оправда обустава офанзиве у циљу крајњег завршетка похода: чишћења балканског полуострва од непријатељске живе снаге. Тактшичко страшегијске погрешке у главноме су: 1) због двојности командовања. Мада је бугарска врх. команда предвиђала напад на Добро Поље ипак није хгела одвајати од својих резерава да се на простору Градско-Криволак створи јака резерва за парирање евентуалности ка Прилепу, већ је само чувала правац Струме. Нерационално је употребљена коњичка дивизија, која је могла да заузме неке пасивне делове на Беласици или Струми, како би се ослободиле неке дивизије (7, 8 или 11) за образовање стратегијске резерве на планинском делу фронта. 2) Због неприпремљене позадине у циљу исхране и снабдевања резерве. 3) Пасивна одбрана била је оковала умове и духове свију. Војска се навикла да само одбија нападе а не да она напада. 4) Главна команда у то доба није имала вере ни у себе ни у трупе, да се офанзива може извршити. Није било иницијативе у раду код армијских команданата, иначе би се одсудним контра-нападом са крила могла да спасе ситуација или да се непријатељски успех локализује.

6) У одељку „Преглед штампе“ бележи се књига румунског ђенерала Аслана, команданта Ш румунске армије: 5 ди 5ггагегтс, у којој ђенерал Аслан износи узроке пораза румунске 17 дивизије на Туртукајском мостобрану у времену 19—27 августа 1916 год. (по старом). Ђенерал Аслан баца кривицу на команданта руског 47 корпуса, ђенерала Зајончковског, због закаснеле помоћи, при том ђенерал Аслан, изгледа, не поклања довољно пажње развучености и несасређености овог руског корпуса у времену када је по ситуацији требао да изврши пресудно наступање у помоћ Румунима. Управо тих дана тек је стизала из Ренија под Меџидију једна дивизија овог корпуса — те и поред највеће журбе 47 корпус није могао више да. стигне на време. В. М.