Ratnik

8п РАТНИК

бојно поље 10—11 дивизија. Коњице су, изгледа, имали мало, свега две коњичке бригаде. Сем пољске артиљерије имало је око 20 тешких батерија, већим делом 15 см. калибра. Општи број грчких трупа, које су узеле учешћа у наступању, износио је 125—150 хиљада људи.

Доста је бацити само један поглед на карту, па да се види, да је главни операцијски правац Ески Шеир—Ангора. Терен је овде врло карактеристичан. Почев нешто источније од Алтунтаха простире се горњи ток реке Сакарије. Направивши лук, ова река мења свој правац и иде на исток до Тахарџика, одакле нагло скреће на север до Беј Пазара, код којега опет нагло окреће на запад. Дошав до Аткјоја, р. Сакарија понова мења ток у правцу северо-истока и утиче у Црно море код места Инџирли. Почев од Кутахије, ка Ески Шеиру и готово до Бекоса протиче, у опште паралелно са горњим и средњим током Сакарије, њена притока река Пурзак, чијом долином пролазе како железница тако и најважнији друмови који воде за Ангору. Мало јужније од ушћа реке' Пурзак улива се у Сакарију њена притока са десне стране — река Енгери Тшај, низ коју се настављају до саме Ангоре друмови и железничка пруга, који воде до тога места. у

На тај начин види се: 1) да главни путеви за Ангору воде дуж реке Пурзак, горњим и средњим током реке Сакарије; 2) меридионални део реке Сакарије од Тахарџика до Беј Пазара, захвата све ове путеве. Следствено, најглавније теренске зоне које пресецају пут ка Ангори налазе се на одсеку Базарџик—Ески Шеир—Алтунтах, који затвара улаз у долине горе поменутих река, и на меридионалном одсеку који затвара излаз из долина тих истих река. 6

На југ од горњег тока Сакарије протеже се пространа Солончакова висораван, на којој ће онај што наступа наићи на потпун недостатак у срествима за вођење операција. Маја багдадска железница просеца ову висораван, ипак се поменута железница, полазећи од Афиун Карахисара за Конију и Адану, знатно удаљује од Ангоре (Ангора—Конија око 250 км) Следствено, овај правац је од другостепеног значаја и упућивање трупа овим правцем има главни задатак да осигура искоришћавање железничког чвора Афиун Карахисар. Овај чвор се преко Ушака везује железницом са Смирном, а преко Ески Шеира са Ангором. То је једина железница која се налази у рукама Грка, јер је коришћење железницом од Ушака за Баликесер—Пандерму и од Ески Шеира за Измид и Хајдар-Пашу немогућно због њихова излаза на Мраморно море које је објављено као неутрално. Други огранак, пак, налази се у рукама Турака. Али, с друге стране, губитак одсека Ески Шеир—