Ratnik

РАЗЛИЧНОСТИ 11

чврсто држаху. Најгоре место бејаше клисура потока Мајзогеу, недалеко иза виса Св. Петра, где пут бејаше необично стрменит и рђав. Нов друм заобилази ову тешкоћу. А у самим снежним регионима клизаху се саонице већ много лакше. Пет дана тако прелажаше цела војска поред усамљеног манастира Св. Бернхарда. Ту сваки доби вино и хлеб. Издатци калуђера за поткрепљење војске изношаху 18.960 франака и 95 сантима, га тај се рачун исплатио тек 1802 године после многих и многих потраживања и рекламирања од стране калуђера манастиру. Сам Бонапарта пређе вис 20 маја; он јахаше на магарету. Силазак причињаваше још много већих тешкоћа. Истина на јужној страни са многих падина могаше се у санкама спустити брзином ветра, али за коње бејаше силазак веома опасан. Па и поред тога ни у њима се не имађаху да оплакују велики губитци, а велико предузеће се већ могаше сматрати као извршено, — али тад се указа још једна веома озбиљна тешкоћа и препрека. У долини пенушаве реке ПогеВаНеа, подизаше се на једном, као глава шећера, узвишењу фор-Вагд. Само једна стотина људи држаше га, али се они бораху јуначки и храбро. Један јуриш оста безуспешан а цела «се војска сакупи испред топова овог орловског гнезда и не могаше даље. Да је Бонапарта морао чекати док се овај добро профијантом снабдевени фор преда, имао би Мелас времена да се припреми, а изненађење би рђаво испало и француска војска би се налазила у највећој опасности — да буде пригушена од једног надмоћног непријатеља. „Тада, (тако прича један гренадир) велики конзул имађаше много посла са својим генијем и почесто употребљаваше своју бурмутицу.“ Најзад се успело да се лукавством избегне опасност. У мрачној ноћи по друму се посу дебели слој сламе и ђубрета и у највећој -тишини изнесе се артиљерија изван линије домашаја.

Када посада фора спази шта се збило, бејаше већ доцкан, — француску војску није било више могућно задржати, и она се проби путем доле у долине без икаквих даљих препрека. Иза ње у снегу и магли остадоше ужаси планина, које беху побеђене, а пред њом се простираше дивна земља, победа и богата пљачка, простираше се Милано и — Маренго. И кроз целу Европу прође као дрхтај изненађења глас, да је из снежних долина великог Св. Бернхарда продро Први Конзул и да се појавио у Ломбардији. А богата равница одјекиваше од њихових

дивљих усклика „Еп ауап|!“ С немачког превела

Ј. Илић, из Куманова, наставница гимназије.