Ratnik

РАЗЛИЧНОСТИ 13

по 50 постеља, веома скромно и без великог и непотребног раскоша. Ово је потребно учинити што пре да не би наши болесни официри и подофицири бесциљно лутали по Дубровнику и његовој околини; да се не би морали слати чак у Швајцарску. где њихово издржавање стаје веома скупо.

9. Туберкулозне војнике, при отпусту из војске, не отпуштати кућама већ их упућивати у најближе грађанске болнице ради даљег лечења. За неизлечиве случајеве треба да постоје у већим обласним болницама нарочита одељења, где би се такви болесници упућивали. Издржавање тих војника, који су због туберкулозе из војске отпуштени, треба да падне на терет Министарства Војног и Морнарице. Кад се буде основала. „народна санаторија“ — онда све такве туберкулозне војнике, — по отпусту из војске, — треба слати у њих а на трошак Министарства Војног и Морнарице.

У борби против туберкулозе весма важну улогу има приватна иницијатива појединаца; њу треба будити; њу треба развијати. Ми видимо да су свуда оснивана друштва са задатком да се боре против туберкулозе, и да су та друштва дала најбоље резултате.

У војсци, где се за свашта очекује наређење надлежних „претпостављених старешина“, — треба борбу против туберкулозе организовати на широј основи. У тој борби треба да узму учешћа сви војни лекари и сви официри.

Борба против туберкулозе у војсци имаће само тако успеха, ако буде вођена упоредво са борбом против туберкулозе у грађанству. То је наш заједнички непријатељ, подмуклији и опаснији него непријатељ, кога смо у овим ратовима победили. Ако борба против туберкулозе буде правилно организована на најширој основи; ако у тој борби буду узели учешћа сви они, којима добро наше војске и нашег народа лежи на срцу, — можемо бити чврсто уверени, да ће та борба

имати успеха. Др. Ж М. Рувидић,

санит. пуковник.

РАТНИК, СВ. ХП. 1921. 8