Ratnik

36 РАТНИК

зрна са великом разорном снагом, одмах су никле и почеле се ширити овакве идеје и теорије: „нема више заклона против дејства ових зрна“; „фортификација и разни одбранбени построји губе сваки свој значај“; „инжињерија као род оружја, чији је рад највише везан за фортификацију, губи сваку своју важност и у будућим ратовима биће непотребна“ ! Таква гледишта и појаве нису долазиле и примане само с једне стране и с времена на време. Читави томови писани су и штампани о овим стварима на свима европским језицима. Негде је све ово примано с поверењем негде са великим неповерењем и резервом, а негде никако. И, што нарочито пада у очи, баш тамо где је о овоме питању највише писано, код Немаца!

Ми смо међутим били први који смо ове идеје одмах оберучке прихватили и у дело привели; ми, једна земљорадничка држава, са слабим занатима и без домаће индустрије, ми примамо и проглашујемо за непотребне техничке трупе и радове њихове.

Ако о томе није баш издато формално и дефинитивнно решење, ипак оно, како је са овим родом оружја поступаноим колико је његовом развићу поклоњено бриге и пажње, не значи ништа друго.

Започети радови на организацији и утврђивању земље за одбрану прекидају се. На спрему старешинског кадра у инжињерији, нарочито официра, све се мање обраћа пажња. Спремни и способни људи све се мање грабе за инжињерију. Ко ће још тежити и тражити каријеру у непотребном роду војске, који и сам нема изгледа на какав напредак! Законом се чак уводи за инжињерију рок службе од 18 месеци! Чаки једна Бугарска не иде са нама у ногу. Она за своје техничке трупе задржава таман дупли рок служења: 36 месеца, са специјалним техничким школама као неким додатком уз то! 70лика је разлика у мишљењу између нас, „бистре нације“, и „врзаних“ Бугара!

Ништа овде није помогла ни историја: да са појавом средстава која су рушила негдашње бедеме тврђавске, која су пробијала оклопе на борцима и т. д, да све то није утицало да борбе нестане сасвим, да престане употреба разних заштитних и одбранбених средстава, да изгубе вредност! На против, остало је све по старом: извршена је само једна нова еволуција ратне вештине, једно прилагођавање новим средствима и новоствореним приликама. По је, дакле, само начин борбе и ништа више!

Ништа нису помогла ни искуства Руско-јапанског Рата и ако је тамо показано и доказано да је све задржало свој стари значај, да су шта више одбранбена средства са усавршавањем.