Ratnik

ИНЖИЊЕРИЈА. 37

наоружања добила још већи значај и ширу примену; ништа то није помагало! Да није било телефона, једнога средства које само у рату много не користи но које је од потребе за више командовање, на инжињерију би се код нас пре Балканског рата вероватно било потпуно заборавило.

Немамо се чиме похвалити ни после Балканског " Великог светског рата. Колико ми је познато ну про 7 таи ЕА

о устротству војске задржан је пок ово" Је“ анжињори. код што се та «

тода у ма „љењу, изгледа да се : у чошка гледишта. Не предлаже «с. оно

Фисно ин потребно, но оно што ће тодити :' ши 6

Заборављено је опет, да код инжињерије војника треба оучити читавим занатима, ако хоћемо да је то род оружја на висини свога задатка,и да је рок од 18 месеци, код којега стварно обука не траје више од 6 месеци (једно лето), за такву обуку апсолутно недовољан. Заборавља се да инжињерија није исто што и пешадија. Код пешадије и краће али чешће вежбе могу бити од користи. Код инжињерије тога нема. Тамо, док се не пронађу какве мађије, само дуже вежбе могу бити од стварне користи, јер код краћих вежби није могуће прећи ни све припремне послове: припремање, спрему и пренос разног материјала који је потребан за стварно извођење вежбања. Дужа а честа вежбања међутим биће скупља од мало дужег рока служења. Хоће се, нпр. да се мали рок служења надокнади појачаним сталним старешинским кадром: већим бројем подофицира, мајстора, техничара у саставу инжињерских јединица. Тим средством правој ствари неће се много помоћи, поред свега тога што ће тај начин бити знатно скупљи. Појачава се, као што се види, особље које поучава, које надзирава, а не оно које извршава. Нама за ваљаност војске потребно је времена да сваки појединац, који ће стварно бити извршилац рада, буде добро обучен; потребан је, као што се види, што већи број обучених ислуженика а не што већи број сгарешинског кадра, јер кадар, ма колико велики био, никад не може бити толико велики да буде довољан за формирање свих мобилних јединица.

Бојазни од повећања трошкова на издржавање војске са повећањем рока служења, од повећања уопште буџета кадровског стања, налазим да код инжињерије нема места. Инжињерија је на првом месту мали род оружја са малим годишњим контингентима рекрута, и за тако мале контингенте нико не би правио озбиљне тешкоће и питања. Даље, инжињерија је и продуктиван род оружја; она је увек у стању да разним радовима држави накнади трошкове око свога издр-