Ratnik

40 РАТНИК

— 12./11. — чета добија наређење да са Чиноглавског виса крене напред и лево ка селу Петерлажу, да појача 7. пук. Пук је већ ступио у борбу. Чета са алатом улази у стрељачки строј и под ватром подиже заклоне. још није ни свршила ове заклоне, кад добија ново наређење да се врати у Пирот! Чим је завршила рад, креће се за Пирот и маршујући целу ноћ стиже 13. новембра у Пирот код с. Бериловице.

— 1311. — Пре него што је стигла на одређено место, чета добија ново наређење: из Пирота да се крене за Нишоргки положај да и њега утврди. У 1 час по подне мртва ве“ од умора чета стиже на Нишорски положај и овог дана вишта више није могла урадити но да само утврђења пројектује и обележи.

— 14,11. — чета се позива натраг у Пирот и ту од свог дивизијара добија наређење да запали стари део вароши Лирота, тако звану „Тија Бару“, но ово наређење бива опозвано и чета се упућује у с. Суводол.

— 15.111. — чета је провела на утврђивању положаја за један пук код с. Суводола. Ноћу 15/16. новембра чета је утврдила положај код с. Понора.

— 16.111. — чета добија заповест да се крене на Плочу и да њу почне утврђивати.

— 17.111. — чета је била на Плочи и утврђивање одмах предузела.

— 18 и 19./11. — чета ради на утврћивању Плоче“.

Закључак: за 17 дана чета је имала: ! борбу и 1 предстражу, 12 утврђивања разних тачака и положаја, 400 км. пута и ни једну ноћ за одмор!

Јасно је сад и лако оценити без икаквих нових разлога: какви то треба да буду људи, који ће под тешком пионирском спремом издржати све ове штрапаце 2 !

Ништа боља судбина није чекала пионире ни у току последњих великих ратова. Да неидемо даље и да не узимам друге примере, да наведем само повлачење кроз Арбанију и долазак на Крф. Кроз Арбанију пионири су морали без престанка крчити и стварати нове пугове, правити лесе, уређивати превозе и сплавове, санирати земљиште и закопавати лешеве људи и полипсале стоке. Два дана по доласку на Крф пионири су већ били позвати на рад: оправку путова, уређење пристаништа и логора. Сви су, дакле, други могли стати и одморити се, или бар на миру умрети, пионирима ни то није могло бити дато. Јер живот не чека, треба воде, треба хране, треба све то пренети, донети, треба повратити оно снаге и живота што је још било заостало, то је управо оно на чему пионири треба највише да раде.