Ratnik, 01. 12. 1921., str. 98

96 РАТНИК

мобилизације на истој прузи на пр. 120 возова, онда ће требати вероватно четири пута више радне снаге за време рата но за време мира. Ова радна снага у тренутку мобилизације упућивала би се непосредно у одређена им предузећа, јер је ратно искуство показало, да је скидање стручних људи са фронта и упућивање на предузећа у позадину врло рђаво утицало на морал војника који су остали на фронту.

У питању узимања животних намирница од народа, рат 1914—1918. годинедао нам је драгоцено искуство и њега треба искористити и унети у законски пројект. Од почетка мобилизације треба да пређе у државне руке набавка и издавање потребних животних намирница становништву по утврђеном законском пропису. За исхрану становништва треба одредити минимум потребних намирница. Исхрана становништва по „купонском систему“ треба да почне са првим даном мобилизације. Војни прописи обухватили би исхрану војника на фронту засебно, а засебно исхрану војника у позадини, каоим засебно плату првих а засебно плату других. Треба апело-– вати на увиђавност и патриотизам становништва, да оно схвати да одржање здравља војника на фронту и одбрана. државе траже, да војници треба нешто боље да се хране од становништва. У погледу исхране не треба да буде суревњивости становништва на војску и обратно.

У питању набаве новца за покриће ратних трошкова, наше Министарство Финансија има свестрано да се користи искуством из рата 1914—1918. године и да пројектује најцелисходнију организацију набаве новца са циљем, да се обезбеди исплата ратних потреба. Повлачење вредностне звечеће монете у државне касе; државни зајам у иностранству; ратни зајмови у земљи; сразмерна инфлација новчаница; сразмерно коришћење новцем свих државних фондова; искоришћавање

државног кредита у иностранству, — и друге финансијске операције, — јесу начини, које треба да обухвати финансијски пројект.

У питању индустријске мобилизације потребна је најдетаљнија студија за време мира и најтачније опредељење, која фабрика има од тренутка мобилизације да се реорганизује и трансформира и које ће ратне потребе фабриковати. Наша држава у светском рату 1914——1918. године није била индустријска држава, и за то мислим да наши индустријски: технинари, механичари и администратори имају мало искуства у томе. За то би студија француске индустријске мобилизације била врло драгоцена и неизоставно потребна нашим индустријским стручњацима. Требало би се, дакле, француским ратним искуством у питању индустрије, у колико се може применити