Ratnik

6 РАТНИК

бранбено уређење. — Циљ и општи услови одбранбене борбе. Спрема одбранбене борбе. — Извршење одбранбене борбе. Нарочити случаји одбранбене борбе.

На први поглед пада у очи обилност целокупног правила, а поглавито овог другог дела, о чему се често говори у разним критикама и приказима правила у француској књижевности, од којих се готово све повољно изражавају поводом ове особине правила.

Кад се већ морају прерађивати сва правила, то овај посао треба радити по извесном програму.

Прво треба израдити опште правило за све родове војске (наша Ратна служба): спрема земље за рат и стратегијско вођење операција; тактичка употреба великих јединица; добивање и експлоатација обавештења ит.д.

Ово правило служи као основа за израду правила за поједине родове војске, у којима се говори о техничкој спреми за борбу, о тактичкој употреби дотичног рода војске итд.

А пошто се већ, пре извршења овога програма морало дати војсци једно привремено борбено правило, то је, ради лакшег и потпуног разумевања, у њега унет известан материјал. ком је место у општем правилу. То је цео његов увод, а местимично и у осталим одељцима. Сматрало се да није могућно разумети борбу пешадије, ако се претходно не познају општи борбени услови.

Кад се буду дефинитивно израдила сва правила, пешадијско ће правило бити знатно олакшано, али се ипак предвиђа већа обимност но код предратних правила, што јеу истини неизбежно из више узрока.

· Циљ је правила овога најважнијег рода војске, да целокупну наставу око његове спреме упути једним правцем и да у њему створи једноликост и једнодушност у сваком погледу. Оно треба да истакне здраву и чисту доктрину црпену из. најбољих ратних искустава, која ће се провлачити кроз цело правило и чинити његову суштину и његов дух. Из овако постављене доктрине проистичу борбени поступци пешадије и она добија могућности да се успособи да маневрује и да се бори како сама тако и у заједници са осталим родовима војске. Она ће утицати да се на бојном пољу, ако не подједнако а оно бар слично, мисли и осећа, те да се поједине појаве и променљиве ситуације подједнако цене и схватају, па према томе и сличне одлуке доносе у смислу заједничког циља, а нарочито у случају када су извршиоци остављени сами себн.

У том циљу правило треба да је практично за сваког