Ratnik

172 РАТНИК

јуриш у савременом рашур Као одговор на ово питање даје мајор г. Ханак опис епизоде, која је изнета у бр. 1 часописа Кеуце де сауаЏепе По томе напао је други ескадрон 8. шасерског пука (свега 20 коњаника) изненада и са бока једну немачку батерију и заробио два официра, шест подофицира, петнаест људи, две каре и седамнаест коња. Топове коњаници нису могли одвући због дејства блиских митраљеза. Ескадрон није имао никаквих губитака.

Ђ-штабни пуковник К. Рауш. О међународним ваздухопловним каршама. У овоме чланку извештава пуковник г. Рауш о „генералној ваздухопловној карти“, и о „нормалној ваздухопловној карти“ које треба издати према уговору о уређењу међународне ваздухопловне службе, који је у октобру пр. год. закључен у Паризу.

Потпуковник Рудолф Полц. Губишци становнишшва у рату и њихово изравнање у идућем времену. У овоме веома опширном и статистичким подацима богатом напису бави се писац прво питањима, да ли је уопште могуће да се ратни губитци изравнају и да ли је то био случај после ранијих ратова. Он долази до закључка да се ови губитци никад или тек после дугог низа година надокнађују, пошто се ратни губитци међусобно попуњују и повећају. Као (квантитативне) губитке сматра писац:

1) Губитке способних људи услед смрти, ране и болести,

2) Смањен број порода за време рата услед одсутности људи,

3) Губитци услед увећаног морталитета и

4) Смањен број порода после рата услед мањег броја људи (због губитака под 1и 3.).

Из овога види се већ и без много статистичких података, да прираштај становништва после рата мора да је мањи него пре рата.

Поред квантитативних губитака осећају се и квалитативни губитци, који се испољавају у погоршању и ослабљењу садањег становништва и његових потомака.

За побољшање овог стања предлаже г. потпуковник Полц: материјалне потпоре оцевима породица, помоћ мајкама и одојчади, душевни препород, повратак к чистим и правим животним облицима и т. д.

Ово питање има свој велики значај и за нас, можда још већи него ли за коју другу земљу, пошто су наши а нарочито српски губитци били релативно највећи. Овај значај није само у општем него и у војничком погледу велики. Већ чињеница, да су класе рођених 1914.—1918. год. знатно мање од осталих захтева нарочите мере, да би се — кад дође време — и са овим