Ratnik

12 РАТНИК

Јасно је, дакле, да се оба борбена вида морају подједнако проучавати, али настави треба дати такав правац, да се офанзивни дух у целој војсци негује и уздиже. Старешина је ту да, у колико је већи по хијерархији, у толико више буде васпитан и спреман у смислу брзог схватања ситуације и хладног рачуна, те да одлучи о употреби једног или другог борбеног вида.

И следећи наводи правила, улазећи у унутрашњи састав битке, допуњују нам тачност горњег закључка:

„Делимичне борбе, из којих се битка састоји, узимају разне форме према њиховим нарочитим циљевима, уложеним снагама, приликама времена и земљишта.

„Оне се састоје из офанзивних и дефанзивних радња, које се комбинују и једна другој следују у тесној вези. Једне или друге добијају већи значај према сврси коју одреди виша команда.

„За саму пешадију та је сврха увек и дефинитивно:

— Или да напредује и поред непријатеља;

— Или да спречи непријатеља у његовом напредовању, то јест да очува терен који је заузимала или који је освојила.

„Способност да се моментално пређе из нападне у одбранбену радњу и обратно, у току фаза исте борбе, треба да је код извршиоца толико развијена да прелази у навику (рефлекс). Штогод су мање борбене јединице, мања јеи разлика у ова два борбена вида.

„Ако нас моментална ситуација примора да употребимо известан борбени поступак, ми никад не смемо изгубити из вида добивени крајњи циљ. Тако, кад једна трупа не може даље да напредује или продужи свој напад по ранијим предвиђањима, она мора да се заустави у виду одбране; али се напад мора понова наставити чим околности допусте.“

Као што се види, и офанзивна и дефанзивна битка састоји се из оба борбена вида, који се и једновремено и наизменично виде на бојном пољу у делимичним акцијама које имају тактичке везе или се узајамно и додирују, али се свака развија по својој сопственој ситуацији, а поглавито по добивеном задатку, утицају терена и непријатељевим реакцијама.

:

Даље правило говори о променљивости борбених по«ступака, за које вели да се мењају са материјалом и квалитетом трупа; да треба да могу одговарати и новим поступцима који се уоче код непријатеља, а да се такође могу мењати и у току самога рата.

Напротив, вели, постоји известан број општих принципа