Ratnik

14 РАТНИК

„Одатле потреба да имамо резерве у свима степенима, бар до чете закључно, и да их што пре понова формирамо кад су утрошене.“

На другом месту, где се поглавито говори о улози и употреби резерава у пешадијском нападу, правило хоће да се оне уопште распоређују према деловима непријатељског фронта који се сматрају као слабији и вели: |

„Употреба резерава доминирана је јасно израженом вољом да се ангажују у зонама где непријатељ попушта. Њихово успешно дејство помаже да се савладају и суседни непријатељски делови који одолевају фронталном нападу. Нагомилавање људи пред одбранама које се чврсто држе не уве„личава снагу, већ ризикује да створи неред и бољу мету непријатељској ватри.“

И ако су наша правила довољно истакла важност резерава и маневра, ипак смо у току прошлих ратова и сувише често остајали и без стратегијских и без тактичких резерава.

Свима је познато да је ово било због слабости снага обзиром на дужину фронтова и јачину непријатеља.

Ипак налазим, да се много пута није учинило све шта је још било у могућности и да се често пута, и без неминовне потребе, попуштало захтевима команданата ангажованих јединица и резерве трошиле.

Овде се најјаче огледа карактер и чврста рука претпостављеног команданта.

Једино он може познавати и ценити целокупну ситуацију на своме фронту, одредити снаге на мање важним секторима и ризик којему се оне могу изложити, примити одговорност на себе, а потом остати чврст и непоколебљив у извршењу свога плана и свога маневра, све док неизбежна ситуација не буде у истини захтевала његову делимичну или целокупну промену.

Велика ватрена моћ данашњег наоружања захтева такође ширење фронтова, али баш и зато морамо имати јаке резерве, којима треба осигурати благовремено пристизање.

У сваком случају, треба сматрати да смо у најгорој ситуацији кад смо остали без резерава, јер се никакав успех

"не може да искористи, а и локални неуспеси не могу се поправити и могу имати замашних и тешких последица.

Образовање резерава и извођење маневра осигураће се и правилном применом принципа ешелонирање по дубини и подела по ширини.

„Ешелонирањем по дубини осигурава се главнина снаге од изненађења, а то нам помаже да себи обезбедимо слободу "рада. Сем тога, ешелонирање је у сагласности и са потребом