Ratnik

130 РАТНИК

Црне Реке. Док су Французи задржани артиљеријском ватром, не покушавајући да понове своје нападе, дотле Срби, који такође нису тога дана могли достићи постављене мете „нису се дали тим обесхрабрити.“ После, до тада за те крајеве нечувене, артиљеријске припреме, они већ сутрадан местимице осам пута налећу на висове, које је са највећом очајношћу бранила бугарска пешадија и немачки митраљези, а које су најжилавије потпомагале немачке тешке батерије. И ако им је пошло за руком да у задњем моменту још одрже положаје, губитци бугарске пешадије, па и у борбу ново уведених батаљона, били су толики, особито у официрима, да је даљи отпор изгледао врло несигуран и то тим више, што су сви податци говорили, да се противник стално појачава и за пресудне борбе припрема. Само је брза помоћ из позадине могла спасти немачко-бугарски фронт у Маћедонији од слома и та помоћ је само могла доћи и дошла је — од Немачке.

Увођење немачких појачања у фронт у луку Црне Реке

Једно брдско митраљеско одељење и неколико тешких батерија било је све, што су до сад сачињавале немачке трупе 11. немачке армије ђенерала фон Винклера.

Немачка врховна команда, познавши опасност која прети Маћедонском војишту, одлучила се, и поред тешкоћа на својим главним војиштима које су изискивале највећу економију снага за споредне фронтове, да пошаље два пешадијска пука, 3 ловачка батаљона, 2 батаљона артиљерије за појачање Маћедонског фронта. Ове мале снаге, које су у току операција још незнатно појачане, биле су баш оне које су задржале снажну Сарајеву офанзиву и које Немцима дају право да борбе у луку Црне Реке назову немачком битком.

Покрет, који је настао иза фронта пристизањем ових трупа, није остао скривен ђенералу Сарају. Већ 18. октобра наредио је он Србима прелаз у напад. Моменат је био згодно изабран, јер су се трупе налазиле управо у померању, а састави у сређивању. Са Вардарског одсека приспела су била два немачка брдска митраљеска одељења. Од 146. немачког пешадијског пука дошао је 1. батаљон у Јароток, штаб са 2. батаљоном задржат је као резерва код Битоља, а 3. батаљон остао је у Вардарском одсеку. Једна пољска тешка батерија била је у маршевању ка Тепавцима. Од авиона имала је 11. армија само немачко одељење бр. 69, које је једва достизало за извиђачке задаће. Савезници су имали потпуну премоћ у ваздуху, те су могли изводити помоћу авиона артиљеријску реглажу из малих висина, а при том непрестано нападати немачко-бугарске логоре и резерве.