Ratnik

136 РАТНИК 5

погодио пробој у Маћедонији 1918. године са свом својом судбоносном тежином“.

13. новембра почиње пресудна борба. Већ од зоре па до подне траје несносна ураганска артиљеријска ватра на одсеку потпуковника Вајц-а, коме и батерије од Полога наносе велике губитке. Око 11 часова пре подне померава се ватра у назад и све очекује пешадијски напад, али место овог долазе опет несносни артиљеријски метци. Теку 3, часа по подне ватра се понова помера у назад, а из дима и прашине се појављује противничка пешадија. Први удар захватио је 28. бугарски пук. После очајне борбе на живот и смрт, лево крило пука, које се ослањало на Гнилешки поток, почело је одступати, али му две чете 43. немачког пешадијског пука притиче у помоћ и успостављају поредак. По сата касније долази други удар јужно од Тепаваца на лево крило 146. немачког пешадијског пука. И овде су положаји прегажени у ширини једног батаљона, и око њега се води дивља туча и клање ножем. Све је у то уплетено: послуга митраљеза, телефонисти, ордонанси и пионири Но, одједном, у сред те гужве почињу падати гранате француских брдских топова. За час борба се с обе стране механично прекида. Лево крило 146. пешадијског пука покушава да улучи тај моменат, да се поновно усидри, а пионирска чета и 3 вода пешадије покушавају да још пре мрака заузму изгубљени положај. Губитци су тешки, али успех је изостао. Нове српске трупе надолазе и проширују празнину између 146. и 42. немачког пешадијског пука. 1. батаљон 42. пешадијског пука дошао је нарочито у очајно стање; два пут повраћа изгубљени положај, да би код трећег покушаја са штабом и већином људства пао у ропство. Напослетку 3. батаљон 42. пешадијског пука и послуга једне немачке батерије успева да заустави даље српско надирање према Тепавцима. С обе стране овог упадног места остали су положаји чврсто у рукама браниоца. Али ово није више могло много помоћи. Гребен југоисточно од Тепаваца био је неоспорно у српским рукама, 146., 42. немачки и 28. бугарски пешадијски пук бројали су само још неколико чета. И ђенерал фон Хипел се одлучи да повуче трупе на гребен, који се повлачи југоисточно од Тепаваца до северозападно од Гнилежа.

За посаду ове линије, која је у правој линији износила 3 километра, стојало је свега девет чета разних немачких јединица. Поседање се могло извести само на важним местима. Као општа резерва стајале су 2 чете пешадије и 1 пионирска чета северно од Тепаваца.

14. новембар донео је нове борбе у луку Црне Реке и