Ratnik

140 РАТНИК јединствени напад од Јаратока до Брника. Али, пре него што је дошло до извођења тога, дознало се за губитак јуче освојене коте 1212. Потребна нова оријентација и измене у наређењима проузроковале су, да је дан до подне протекао сразмерно мирно према одсеку 2. бугарске бригаде. Немачко вођ|ство је одахнуло, јер је мислило да ће два батаљона нових појачања, који су били само још 20 км. удаљени од бојног поља, благовремено моћи довести. Али Срби су и овај пут пореметили планове ђенералу фон Хипелу. Већ у 9.380 часова пре подне они одузимају положаје на вису више манастира Јаратока. Сви напори немачких резерава нису у стању да их поврате. Други српски удар у 11 часова пре подне проширио је поновно место упада и само артиљеријска ватра и нека немачко-бугарска одељења, која су се бацила у манастир и тамо барикадирала, спречила су их у даљем надирању преко Јаратока. Али у то време пала је била већ и пресуда за цео фронт. Око подне започела је савезничка артиљерија да бије положаје од Грумаши-а до Брника и код првог налета у 2 часа по подне „срушио се цео бугарски фронт од 8 км. као да је од карата. Досадашњи положај у луку Црне Реке био је изгубљен и сад је само преостало да се Бугари, који су бежали, задрже на којој новој линији.“

Благодарећи предувиђавности ђенерала фон Хипела и придошлим немачким батаљонима, успело се да се ово постигне на линији испред Орехова и коте 1378.

Пошто је тако ишчезла свака нада да се поврати изгубљено земљиште, ђенерал Ото фон Бело издао је наређење, да се трупе 11. армије повуку на линију Добромир — јужно од Паралова — северно од Макова и Рапеша према Црној Реци, наслањајући се источно од ове на досадашње положаје. С тим је био и Битољ остављен Савезницима. 19-ог око подне ушли су Французи и један српски коњички пук, прегазивши претходно реку поред велике зиме југозападно од села Новаци.

19. и 20. новембра поседнути су нови положаји, делимично са већ ново приспелим немачким трупама.

21. новембар био је опет дан жешћих бораба, особито на висовима источно од Паралова. Поједини положаји мењали су узастолце три пут своје господаре, да би коначно остали у немачким рукама. Идућих дана следовали су делимични савезнички напади, да би 27. новембра после неуспелог јединственог напада у равници и на брдима у луку Црне Реке завршили јесењу битку у Маћедонији.

Цео опис је једна химна немачким палим и преживелим Фдорцима у Маћедонији. Њина су дела описана по каткад до