Ratnik
ИСТОРИЈСКО РАЗВИЋЕ ВОЈСКЕ 27
сваки случај; као и данас он се бира према приликама, земљишту и циљу који се жели постићи.
Главна карактеристика тактике овог времена, а нарочито Наполеонове тактике, јесте формирање масе, т.ј. стварање релативне надмоћности на једној тачки. Сви делови војске морали су безусловно бити уједињени када предстојаше каква битка. Када је уводна битка била рашчистила ситуацију и утврдила непријатељски положај и његове резерве, тада се одређиваше место упада. На овом месту се управља сва могућа пешадијска ватра и целокупна артиљерија, за коју се сврху она удружује у батерије од 100 топова и више. После ове припреме пешадија напада масама у каквим она и пре и после овог времена никад није чинила: формирају се пуковске, полупуковске па чак и батаљонске колоне, што значи, нпр. за батаљонску колону, да чете у развијеном фронту следују једна за другом на 9—10 корака, а батаљони ешелонирани један за другим у дубину — једна страховита маса када се узме у обзир више пукова који овако формирани један поред другога, без знатног интервала, врше пресудни налет бајонетом. Видећи овако сконцентрисану непрегледну гомилу, непријатељ. је морао бити унапред морално утучен. Судећи по овом поретку, изгледа да дејство пушке није могло бити велико. Губитци су износили просечно 49.
Пешадија је дакле доносила решење бајонетом. Убојна коњица са шлемом и оклопом употребљаваше се сконцентрисана у грандиозним јуришима, када је пешадија већ била извршила удар, да успех повећа и да немилосрдним гоњењем противника сасвим уништи или да прикрије или исправи критичне ситуације у току борбе. Француска коњица у почетку јуришаше касом, али је увек имала успеха вршећи свој налет у масама. У Наполеоново доба она јуриша већ галопом и трком. Лака коњица обавља стратегијско и тактичко извиђање а уједно са лаком пешадијом води припремну борбу.
Артиљерија у овој епоси постаје тактички и формацијски род оружја, т.ј. она добија тактичке а не само артиљеријске задатке. Наполеон — и сам артиљерац — њом се врло вешто користи и предаје јо | скоро сву припрему ватрене надмоћности како у уводној борби, тако и у припреми за главни напад пешадије или коњице.
Стратегија. — Како у тактици тако и у стратегији формирање маса беше главно аЕРДЕжеје Наполеонова ратовања. Он, када има више ратишта, бира само једно у којем прикупља све силе а друга ратишта испрва игнорише, дајући им само споредне трупе.