Ratnik

16 РАТНИК границу код Царевога Села. Непријатељ је за ово време довео на наш фронт још 12 бугарских пукова и више батаљона немачке војске, али не успе да нас задржи. Ми разбисмо све те пукове и хитасмо да извршимо и други део нашега задатка — да уђемо у Софију. Али тако брза појава наше војске код Царевога Села и тако страшан слом бугарске војске учини да бугарска Врховна Команда изгуби сваку наду на успех и 14. септембра посла у Солун парламентаре ђенералу Д'Епереу, који закључи са њима примирје 15. септембра, по коме је бугарска. војска капитулирала.

Резултат те победе био је:

90.000 заробљеника и

800 заплењених топова.

Дакле, после само 15-то дневних бораба мала Српска Војска баци велику бугарску војску на колена и примора је да капитулира. Колико славе и части припада нашој храброј војсци за ово дело! Колико бејаше велико наше задовољство, кад сазнасмо, да је Турска после 2 дана такође послала своје парламентаре да закључи примирје са Источном Војском, а колики наш понос бејаше када је Хинденбург на 4 дана после бугарске капитулације упутио немачкоме канцелару ову депешу:

„Пошто је непријатељска војска пробила Солунски фронт, и Бугарска капитулирала, а ми немамо свежих разерава, шо је потребно одмах закључити мир са непријатељем“.

Дакле, „они бедни остаци српске војске“, како нас са презирањем називаше Фалкенхајм у новембру 1915. године, сада победише Бугарску, примораше Турску да закључи примирје, учинише да се Аустро-Угарска распадне и заљуља немачки колос, те да се ускоро под ударцима наших великих Савезника сасвим скрха. |

Победа је добивена. Непријатељ је скрхан. Отаџбина је ослобођена. Народ је уједињен, а за све те успехе нека је хвала и слава Незнаноме Јунаку.

Пет. Пешић, ђенерал