Ratnik

Различности 103

Огромна маса коњице наступа једновремено са коњичком артиљеријом и великим бројем митраљеза постављеним на „тачанкама“ (проста кола на федерима) или на блиндираним аутомобилима, али ређе због тешкоћа при кретању на свакојаком земљишту и недостатка безнина ит.д. Прилажење коњице непријатељу изводило се на овај начин: Предњи делови приближив се непријатељу отпочињу борбу. Под њиховом заштитом коњичке су се масе постројавале у борбене поретке и тако се кретале у сфери артиљеријске ватре. Митраљези у групама по 30 до 40 оруђа а често и више излазе у каријеру напред. Кола се заустављају и окрећу у месту, митраљези из њих отварају ураганску ватру. Циљ је ове ватре био више да се морал непријатеља потресе него да се материјална штета нанесе. Под заштитом те ватре појављује се и коњица, постројава се за напад и последњих 5 до 4 км. прелази касом и галопом имајући пред собом две до три линије у роју, а за њима је у непосредној близини главна маса у смакнутим или расмакнутим поретцима. Овај овако извођен и извршиван удар није била у стању да издржи и најсмелија пешадија.

Примену употребе митраљеза на „тачанкама“ сусрећемо и на грчко-турском фронту у Анадолији, где се пораз Грка код Брусе објашњава тиме, што је Кемал паша дејствовао на тај начин употребив митраљезе при нападу.

Из руско-грађанског рата навешћу као пример дејство коњице генерала Врангела при заузећу утврђених положаја бољшевичких код села Велико-Књажевске у пролеће 1919. године.

Бољшевици су 1919. године у пролеће отпочели велику офанзиву на фронту Ботаиск-Тихорецко и заузели били готово целу Донску област, наслањајући се левим крилом на реку Манич код села Велико-Књажевске. Сваки покрет ка Тихорецком био је угрожен и врло опасан за Добровољачку и Донску армију. Да би се ослободили тога незгодног положаја, буду пребачена преко блатњаве реке Манич два коњичка корпуса под командом ђенерала Шаћилова и Покровског. Цео један дан вођене су омањег значаја борбе са коњицом Црвене Армије, која се све више и више повлачила ка Велико-Књажевској. Тек је другога дана по прелазу био изведен коњички напад на утврђени положај бољшевички. Коњица Беле Армије, развивши се на фронту од 12 врста, имала је да пређе око 4 врсте под убиственом ватром пушчаном, артиљеријском и митраљеском, па тек да дође до првих ровова позади којих је било још шест реди.

Напад је завршен са успехом. Губитци Црвене Армије: пет хиљада погинулих и рањених и око 10 хиљада заробљених.