Ratnik, 01. 06. 1922., str. 82

72 Ратник

жити даље рекогносцирање. Но како је терен по каткад на 6ојишту тако испресецан, да се често непријатељ привуче и на блиско одстојање неопажен, биће потребно да се има на расположењу још један рефлектор мањег калибра за рекогносцирање и осветљавање непосредног предтерена.

Према овоме изведена је организација и формација. Тако, свака дивизија има једно рефлекторско одељење са два рефлектора калибра 90 см. и једним калибра 60 см.

Први служи за рекогносцирање и осветљавање већ нађеног непријатеља у смислу дејства артиљеријског, а онај од 60 см. за блиско рекогносцирање и осветљавање предтерена заједно са оним двама у случају изненадног ноћног напада.

Да би се пак од рефлектора имало успешног резултата потребно је: > а) да се даљно извиђање увек одвоји од блиског и

6) да се за свако од ових извиђања, а према домет појединих батерија, употреби и одговарајући калибар рефлеку тора за осветљавање.

Пошто је нападачу лако да у свом нападу дође до потребне оријентације, јер брзо може да уочи и открије браниочеве рефлекторе на сталним станицама, то се препоручује да бранилац има рефлекторе и већег калибра на аутомобилима, како би чешће могао мењати места и на тај начин стално држати нападача у неизвесности.

Наређење за осветљавање дотични шефови рефлектора добијају од онога команданта, чијем су одсеку или којој су батерији придати. Наравно, да их у потребном моменту за дејство дотични командант има да обавести: 0 циљу осветљавања и начину дејства артиљерије и осталих трупа.

Уопште осветљавање предтерена игра важну улогу у дејствима ратним, како на води тако и на суву, у пољској, позицијској односно рововској и градској војни, било: 1) у осветљавању непријатеља; 2) засењивању и збуњивању његовом или 3) маскирању положаја својих сопствених трупа. При овоме:

1) Осветљавање зависи од циља и калибра рефлектора.

2) Засењивање непријатеља постиже се када се светлосни зраци шаљу у сусрет непријатељу, који се креће или стоји. При овоме пак чешће прекидање светлости и при том и самим треперењем отежавају непријатељу кретање и рад. Шта више при овоме се постиже доста иу моралном смислу, јер трупе које се пресретну сноповима светлости, по ратним искуствима, попуштају у моралу и у стању су или да сасвим стану или да се окрену у назад. |