Ratnik

4 РАТНИК

Ако би пак прво почео помоћни напад, а нарочито ако би он по пространству и интензитету био нешто јачи, тако да би стварно могао и чинити утисак главног напада, онда би се (зато што пре почиње, те самим тиме чини јак утисак и зато што су 1915. и 1916. г. ове офанзиве извођене од антантине стране средством напада из једног правца), са више шанса могло очекивати, да ће Немци против тог напада послати од својих резерава сразмерно више но што би их било неминовно потребно. На тај биначин остало сразмерно мање резерава за дејство против главне акције.

Дакле, по мом мишљењу, помоћни напад у овом случају требао би да почне пре главног и требао би бити извођен на већем фронту, па макар то било и на рачун смањења фронта главног напада, јер велика разлика у дужини фронта главног и помоћног напада јако открива маневарске намере.

При свем том, кад се имају на уму добре стране Жофровог плана — за главни се напад ангажују две војске и државе (Енглеска и Француска); фронт главног напада изводиће се делом преко фронта на коме је још у прошлој години посејан страх и већ извршено знатно ломљење; офанзива почиње доста рано, те се не даје маха непријатељу да он предузме слободу рада; — мора се признати, да је тај план био у многоме добар. :

До остварења тога плана није дошло, јер је Жофр пре почете офанзиве замењен генералом Нивелом, а са њим је дошла промена не само општег плана битке, него и промена у тактичком извођењу, као и у духовима вишег командног елемента на француској страни. Те су промене биле кобне по исход догађаја у 1917. години. У њима лежи неуспех, и то више неуспех командно-морални, него ли материјални. Од велике је поуке студија тих догађаја који су претходили битци на западном фронту у 1917. год. Са тога ће разлога они у главном и бити предмет овог чланка.

Крајем 1916. год. генерали Манжен и Нивел изведоше врло успешне нападе код Вердена и помоћу њих повратише готово цео простор што беше изгубљен у Верденској битци до краја јуна 1916. год. Извођење тих напада беше засновано више на брзини и изненађењу него ли на методичности, која је за собом повлачила лаганост у раду и немоћ произвођења изненађења код непријатеља. Такви брзи напади више су одговарали оној основној тежњи, да се Немци туку на западном фронту пре но што би Русија била избачена из акције, Такви напади више су се свиђали и самом Жофру. Њему се.