Ratnik

142 РАТНИК

Одатле Хенч оде дуж фронта и посети штабове 4,, 3, 2. и 1. армије. Приликом тог обиласка нови утисци стверише код њега друкчије расположење, поводом којег престолонаследник вели: „апсолутно је сигурно, да је он (Хенч) потпуно одобрио Биловљеву намеру повлачења у место. да је сасвим обратно од њега тражио очајну истрајност у давању отпора“.

10. септембра, када је престолонаследникова армија успешно нападала и потисла Сараја за неких 20 км. у одсеку умисоиг—Кетбегсошт —Веаште 51 Апдге, Хенч поново дође у штаб 5. армије и изјави жељу, да се и ова повлачи, јер су 1. и 2. армија у пуном расулу, 3. једва успева да се одржи, а ситуација код 4. армије такође није бриљантна. Тада му престолонаследник изјави да нема потребе за повлачење 5. армије, а сем тога затражи и писмено пуномоћје. Пошто га овај није имао, то престолонаследник одби да изврши његов захтев.

11. септембра сам Молтке лично понови тај захтев, који престолонаследник прими под условом да то учини тек пошто извуче и последњег рањеника.

За битку на Марни и последице исте овако се изражава:

„Повлачење са Марне донесе са собом из основа рушење грандиозног Шлифеновог плана, чији лочетни циљ беше да брзо потуче Француску. Томе би брзо следовао крај рата.“

Молткеово морално стање овако оцртава:

„Он беше сломљен. Уображавајући да је немачка војска тучена и да бега у потпуном нереду, он је чинио надчовечне напоре да задржи своје сузе. Говорио нам је да не зна како да задржи ово повлачење. Ми опет нисмо схватали како је он могао доћи до сличних идеја“.1)

Поводом Вердена престолонаследник изјављује:

„Наређење за напад на Верден издала је врховна команда. Фалкенхајн, њен начелник штаба, још о Божићу 1915. год изразио се о потреби напада на Верден. Овим се нападом, вели он, хтело да предухитри антантин напад на неком другом слабом делу немачког фронта. И поред престолонаследникове преставке да се напад изводи обема обалама Мезе, врховна команда оста при својој одлуци да се напад изводи прво на источној обали те реке.

Припрема беше марљиво и неопажено изведена, али због

7) И ако овде можда има доста истине, ипак се може посумњати у тачну одмереност овог описивања. Молтке је описан као да је већ био ван себе. С друге опет стране поставља се питање: ако ситуација не беше тако рђава, зар не беше никог да задржи Молткеа да 11. септембра не долази лично у штаб 5. армије да понгвља захтеве, које је Хенч ту био изнео уочи тога дана.