Ratnik, 01. 08. 1922., str. 117

РАЗЛИЧНОСТИ | 111

Ми нећемо пешадију на коњима, она за ове улоге није способна.

Предвиђајући оно што је најгоре, ми ћемо је припремити за све видове борбе; материјална средства, која јој буду потребна, ако је принуђена да их употреби, могу се чувати у парку, она не може нити треба да се претрпава њима, пре но што јој иста буду потребна.

Онима, који више неће да верују у могућност, да ће се и велике коњичке јединице приближити бојном пољу и да ће оперисати на својим коњима због највеће моћи ватрених средстава артиљерије, авијатике, пешадије, ми ћемо поставити питање, да ли су коморе, артиљерија са коњском запрегом или на аутомобилима, небројени тренови потребни пешадији, мање повредљиви него ли коњица, и да ли факат, што су оне више везане за пут, мање брзе, мање гипке, повећава њихову поштеду од губитака»

Да ли ко због овога и помишља да их укине>

После пешадије долази одмах коњица, која се најмање боји ватре; у времену приближавања, она је се боји чак мање но пешадија, јер се она премешта брже.

Онима, који би се бојали да ће се будући рат појавити у истом облику као и прошли рат и да су пред стабилизацијом фронтова многобројна коњица и издатци, које она повлачи, били бескорисни па према томе и опасни, ми ћемо одговорити, да је коњица дала доказа у 1914. — 1918. години, да јеиу времену стабилизације умела замењивати друге родове оружја, не губећи своју вредност и да је тако исто увек потребна, јер нема фронта, који се једнога дана неће срушити; да Немци, услед тога што нису веровали у ову потребу у коњици, нису искоришћавали и претворили у одлучне своје успехе у марту, априлу и мају и да је се ово збило због тога, што се веровало да смо ми могли на време затворити продоре, који су се појавили на нашем фронту.

Ако би ме нетко запитао зашто, после три године ћутања, ја, коњаник срцем и душом, узимам перо у тренутку када се судбина коњице решава, ја бих рекао:

То је стога, што је тек пре неколико дана шеф владе потврдио пред целим светом потребу, да Француска одржи

„своју војску не само један њен део, већ целокупну своју војску. Дакле, опасност од рата постоји још увек.

Онога дана, када Француска буде принуђена да учини апел на своју војску за поновну одбрану свога опстанка, ако ви хоћете да се одречете извиђања, заклањања, даљног осигуравања т. ј. безбедности ваше мобилизације; ако хоћете да се одречете да узнемирујете непријатељеву мобилизацију,