Ratnik

МА о А

С вечери ноћ је била ведра, гли када се око поноћи јавио млал месец, сблаци су почели да покривају звездано. небо, и ноћ мрачна као слутња сбавила је све. Пред нама је била раван пуна мочари и јендека пуних воде, а обраслих јаком остругом, која је дозвољавала пролаз само на по нексм месту.

Као танке змије кретале се колоне, ћутке и без гласа, а бојиште је било мирно, чудновато мирно. Понека пушка као: задремалог стражара, двогласно је одјекнула и губила се у' хучању Дримове воде, која је по излазу из Клисуре журила ка мору.

Још док смо били у покрету, далеко преко Дрима, чула се одједном јака пушчана и топовска паљба, и један јак млаз светлости рефлектора са Тарабоша дрхтао је над грбинама Бардањола. То су Црногорци продужавали напад.

4. батаљон Х]. пука био је на левом крилу десне нападне колоне. Било је већ 3 часа јутра, када се зауставио на месту одакле је требао да почне јуриш. Позади нас на Бушатском вису догоревала је ватра, за коју нисмо знали шта значи тога данг, а око нас је пак била тишина, опет само по нека пушка, а стрељечки строј који нам је претходио био је толико близу Турака, да је чуо говор турских стражара.

(Остали батаљони десне колоне још нису били дошли. Они су се кретали и ми смо лежећи на влажној земљи, оче– кујући, лепо чули њихово шљепкање по блату, док је неки у ноћи изгубљени друго-позивац, Дринац, гласно викао и тражио „2. чету 2. батаљона У. пука.“

Не могу да се сетим колико смо тако чекали, али када су остали батаљони придолазећи били већ близу нас, са турске стране прште један кратак плотун, а по том заклокота на целој линији пушчана паљба, и по светлости пушака показа, се цела турска линија. Код батаљона који су придолазили поче комешање. Поче неко и отуда да пуца, мој батаљон поче да копа лежећи.

Паљба се лагано утишавала са турске стране, а са наше стране није ни престајала, и код Дринаца поче да свира труба прекид паљбе.

Мајор Стеван Перовић из Дринске дивизије уреди батаљон, и баш кад га је кренуо, велики млаз светлости. обасја нас и ми се сви приљубисмо уза земљу, а кад он продужи свој пут ка Мелгушима Дринци опет пођоше и кад су дошли у висину мог батаљона, мој командант нареди јуриш. Војници пођоше. Не онако као у миру како се уче; не онако како се у фељтонима и причицама износи, већ погнуто, мало преплатени, застајкујући, па ипак пођоше напред Не знам ко је на-