Ratnik

= _МОВБОСТЕИВРЕВДЛЕШМКЕ ________Љ

редио, али трубач Илија из 2. чете, 3. бат. ХЕ пука, дуву у трубу „јуриш“, а као ехо тог звука на целој турској линији закл' кота као у казану. Светлост рефлектора понова се врати на нас, четири топа једновремено обасуше нас шрапнелима и ски редови полегаше земљи.

Цјта ћемо2 — питало се међусобно у целој тој ларми и хуци, док су два митраљеза са Блтојске цркве обарали сваког ко би и главу подигао.

Напред! — викао је неко; — „напред“ викали су официри и војници. Неки се дизали и поново легали, а неки су лежећи викали „напред“. Па ипах кад се ватра мало утиша, цела лавија учини покрет напред, и ја видећи да моји војници потрчаше и више него што су остали, потрчим и сам и после неколико корака био сам позади каменог зида једне порушене куће, коју сам видео 1915. године да још стоји. И ту, у висини тог зида цела линија поново леже, били смо прегазили предстражарске ровове и пред нама у праскозорју које се јављало, у свиткању турских пушака, нијале се жице око релута и ровова.

Паљба је била све бешња и све бржа. Топови нису престајали. Са Тепе поче да туче уздужно једна батерија. Наши брђани са Мелгуша отворише паљбу. Неки су викали бије нас наша артиљерија, мртви су ћутали, рањени нису смели да изађу.

Мој поднаредник Драгољуб дотрча и јави ми да са маказама није могао пресећи жицу; и 7 и сам узрујан паи избезумљен, викнух „сеци ножевима“, па, да бих сигурно дао примера, поведох дваестак људи што“ су били поред мене. Заборавио сам да то није егзерцириште, притрчах са њима до жице и викнух „бомбе“! — Амрелчићи полетеше у вис, неке се окачише о жице и остадоше, неке скесплодираше у жицама. Моментално ту престаде паљба, да се спст настави још бешња, а ми осталосмо лежећи на ледини под самим жицама. Наредник ђак Драгољуб погину кад је као рањен пошао Поднаредник Светолик са пребијеном руком и рањеном ногом откотрља се до зида. — Не знам од куда, мој командант бата– љона из близине звао ме је по имену.

Одазвао сам се: И кад сам се одупирући на леву руку подигао мало, на једном сам се преврнуо на леву сграну не могући да се дигнем. Лева рука лежала је подамном неподложна мојој слободној вољи и кад сам је помоћу десне извукао, прсти су дрхтали и грчили се а крв је цурила из рукава. -- Било је око 6,45 јутро. — Белина дана надвлађивала је мрак, који се крио по. увалама Брдице и Тарабоша, а тамо изнад Скадра поцепало се небо и показивало плаветнило дана, на коме се: