Ratnik

ПИ УЛОГА СРБИЈЕ У СВЕТСКОМ РАТУ 9

спремом а у истој размери као и француске јединице. Снабдевање оружјем, муницијом, коњима, као и ареопланима вршили су искључиво Французи. Што се тиче одела и хране, устројавања и рада болница, то је чињено сарадњом Енглеске. Српска је војска дакле била спремна да продужи борбу.

Повратак у борбу 1916—17. године

Германо-Туранци, који су тако скупо платили упад у Србију 1915. године, добро су знали, да српска војска још није исписала последњу страну своје величанствене епопеје. Они су рачунали да ће је моћи изненадити пре него што ће она моћи да доврши своју реорганизацију. Бугари су одиста 4. августа 1916. почели наступати против српске 3. армије. Врло надмоћни бројем — имали су 40 батаљона — мислили су, да ће лако свршити са својим противником. Али ова офанзива и поред извесног напредовања откупљеног огромним жртвама, није дала никаква пристојна резултата, а Срби су убрзо прешли у контранапад. Овај је био одлучен после учињене припреме. — 30. августа у 6 часова ујутру Краљевић Александар, врховни командант српске војске, избацио је први топовски метак: знак офанзиве. — После артиљеријске припреме, потпомогнуте француским топовима, Срби су прешли у напац. Борба је била упорна и дуга. Цео склоп Кајмакчаланских висова (до 2253 метара висине) би отет. Срби пређоше границу и освојише први кутак своје отаџбине. 25. септембра већ су држали 25 километара земљишта са 7 села, где су савезничке трупе биле дочекане од одушевљеног становништва, које је бугарско варварство и сувише дуго било угњетавало. 6. октобра уђе први српски коњички пук у Битољ. То је био пораз за Бугаро-Немце и једна светла страна више у историји српске војске. |

Рат у 1918

Последња офанзива на маћедонском фронту била је предузета 15. септембра 1918. Зна се да је главна улога за пробој непријатељског фронта била поверена српској војсци, која је с обе стране имала француске дивизије. Мада је земљиште стварало знатне тешкоће, операција је потпуно успела. Прве непријатељке позиције отете су већ 18. септембра чудесним еланом. Муњевито наступање српских и француских трупа учинило је те су се бугарске јединице поцепале у два дела. Међутим, Французи и Италијани на левом крилу, Енглези и Грци на десном, такође су нападали. Од 26. септембра одстучање непријатељских трупа узело је вид правог слома. 29.