Ratnik
ОБАДСКА УТВРЂЕЊА И ОБАЛСКА _
АРТИ Пт. оре
Обалска утврђења служе одбрани важних тачака на морским обалама, као што су луке, улази у заливе, мореузе и канале, или одбрани читавог одсека морских обала. Прва група утврђења постоји у потпуности већ у миру; она штите обично базе флоте или тачке на морским обалама, чији је посед битан по стратегијску ситуацију дотичне државе (на пример Панама и Колон на улазима у панамски канал, Хелголанд). Од утврђења друге групе постоје у миру обично само поједини форови на најважнијим тачкама, на којима су десанти могући и вероватни, пошто ни једна држава не може трошити за оваке, скупе али споредне, одбранбене припреме велике суме. Али за време рата подићи ће се, кад год то буде било могуће, сва утврђења потребна за заштиту особито важних обала (на пример у светском рату на белгијским и француским обалама у боковима француског и немачког фронта).
Сва утврђења на морским обалама морају бити уређена по истим начелима, без обзира на њихов ужи задатак. Ова се начела разликују од оних, по којима се подижу утврђења на копну, пошто су особине противника обалских утврђења знатно различне од оних противника. копнених утврђења. Обалска утврђења може нападати у главноме само флота:; од ње имају она да штите обале и луку и њој да забране улаз у залив, мореуз или канал. Она се морају дакле прилагодити оним особинама флоте, које се у њеној борби са обалом највише испољавају. То су: велика брзина кретања, јака артиљерија и то само са положеном путањом и велика способност дејства ноћу.
Једино оруђе, које обалска утврђења могу употребити против. флоте, јесте топ. Обалски топ мора да има све особине и сва средства, која су потребна за успешно дејство на мору. Одбранбена акција обалске артиљерије и њених помоћних средстава допуњује се офанзивним и дефанзивним дејством морнаричких јединица и организација, као што су флота, флотиле, ескадриле, подморнице и моторни чамци, торпедне ба-
+ Равуме се да обалска утврђења морају бити према унутрашњости заштићена нарочитом копненом утврђеном линијом.