Ratnik

НЕМАЧКО И ФРАНЦ. УТВРЂИВАЊЕ 45

кова тежња је да се још више по дубини развуку дефанзивне организације, те како би се непријатељу створило што више и што тежих препрека.

Према овоме најновија комбинација немачких дефанзивних организација даје слику борбених зона, са ојачаним_ ин-

тервалом, а испред прве зоне у дубини (ширини) око 1 д0 2. километра, у шахматском. распореду, налазе се изоловани зак с

мада да јарди псима.

лони за поједине митраљезе, пушко-митраљезе и'и за групу трелаца.и.бомбаша. Посада ових нових објеката имала је

%

· своја сигурна склоништа (блиндаже), у којима је проводила · све време бомбардовања од стране непри атељске артиље| рије, а излазила је на грудобран за отварање ватре теку · моменту блиске појаве непријатељских јуришних таласа.

Услед овакве.улоге ова посада је снабдевена муницијом и хра-

ном за неколико дана, и била тако рећи остављана својој суд| бини. То су били најодабранији и најхрабрији стрелци и бом: баши. Ма мара дао све ари а ата нинмни 7 Нема сумње да ће у времену бомбардовања много левака са посадом страдати, али ће их бити и нетакнутих, и то су они чија ће изненадна машинска ватра задржати налет непријатељских јуришних таласа бар за време које је потребно за контра-напад пешадијских водова. Ови водови су прикривени у истој зони специјално за контра-натаде: 7 о он

'Млого пута је било довољно да на извесном фронту остане у животу посада само једног левка, па да буде укочен и одбивен већ успели непријатељски напад. Ако ови почетни контра-напади не буду успели, већ не-

пријатељ форсира поље левкова, онда тек настаје борба око сукцесивних линија.

Са овакве системе својих дефанзивних организација Немци су марта месеца 1918 године предузгли своју офанзиву према.

Амијену, затим Армантјеру и најзад крајњи и последњи лаВОВСКИ напор НА југ опет ка Марни и Шатотјерију. Али звер ту доби самртни ударац. пиваду не како су, се Французи у, овом, времену,.утвр“ 78“ На завршетку говора у претходном ратном периоду речено је, да су и Французи после стеченог искуства о манама отпооних нентара тежили да организују своје положаје у виду непрекидних сукцесивних личија, што је код Немаца и раније било, а отпорни центри да одрже своју улогу више у командном смислу.

Од интереса је извештај француског ђенерала Гранжа о утврђинању, што је у стнари последњи стадијум.

Извештај овог ђенерала почиње: