Ratnik

100 РАТНИК.

би се овај могао састати са придолазећим другим делом своје флоте. Источна је флота дакле увек у стању да изненада осујети акције делова флоте западне стране ако, код прве, извидничка служба добро функционише и може да избегне сваком контакту, ако западна страна навали са великим силама, одступајући у заштиту острвља и канала. Осим тога, господар источне обале може, ако ноћу крене из својих база, да стигне у зору на западну обалу тако, да код атаке има сунце иза себе. То западној страни, ако хоће да изненади, није никад могућно; она мора да се у том случају бори са сунцем у лицу или, ако хоће да се бори са сунцем иза леђа, онда не може да изненада стигне на супротну обалу. Надаље, Светски рат је показао, да се господар источне обале могао сасвим слободно кретати дуж његове обале. Паробродски промет — транспорт трупа и материјала за албански фронт за време рата на Далматинској обали, био је много већи него у самоме миру“. Из овога италијански адмирал Тхаон ди Ревел, у својим публикацијама у јулу 1917. године закључује следеће:

„Аустрија са Пуљем доминира северни Јадран, са Сплитом—Пољуд (Шибеником) централни, а са Котором доњи Јадран до Крфа. Сваки канал и велики број острва има добрих база за флоту, Аустрија је господар Јадрана, мада је њена флота далеко инфериорна и уопште не долази у обзир ако се она сравни по апсолутној јачини са нашом, енглеским и француским флотама, које се налазе на Јадрану. Скоро свако је острво за: Аустрију једна добра извидничка станица, са које може да контролише наше кретање“.

Међутим, ово опште мишљење да Јадранско море није ништа-друго него канал чија источна обала доминира западну, ниску обалу, данас — у доба веома развијене авијатике није више исправно.

Метеж острвља у који су се бродови источне стране могли сакрити, те онда ненадано напасти западну обалу, данас не може више да послужи'за офанзивне намере источне обале тако као пре, јер ће непријатељ са авијатиком тачно извидити ситуацију, те према томе предузети своје одбранбене мере.

Стратегијска премоћ источне обале, дакле, која иза оточја крије кретање сопствених поморских сила, са офанзивног гледишта, данас није више него традиционална, која је премоћ помоћу авијатике контракарирана.

Италијански писци Маранели и Салвемини о овоме у књизи „Га аџезНопе ае!!' Адпалсо“ пишу следеће: