Ratnik

102 РАТНИК

Пада у очи положај Виса. Блок Вис—Хвар—Шолта—Дрвеник сачињава једну стратегијску целину у форми трокута, на чијем је најистакнутијем месту Вис, а најзаштићенијем Сплит (Пољуд, Трогир). Модерно утврђен Вис доминира овај простор од Плоче до канала између Корчуле и Ластова.

Из овог јасно произлази особито повољан положај Сплита (Пољуда, Трогира) као централне ратне луке.

Ако је Вис утврђен, противник не може да се приближи Сплиту — те би вато овај град најбоље одговарао такође и као будућа главна трговачка лука наше државе.

в) Трећи део обале, од Гружа до јужне границе, где нема предлежећег острвља, стоји под заштитом Боке Которске.

Што се међутим ове луке тиче, то је она донекле изгубила свој значај, јер њен ексцентричан положај захтева стварање пандана у северу (у Аустрији је био то Пуљ). Бока из ових разлога не одговара као првокласна ратна лука. Ова се може створити само у центруму наше обале, а Бока би остала само упориште секундарног значаја као и Шибеник, са јединим њеним излазом.

Ми, дакле, код стварања наших поморских база никако не смемо да стојимо под упливом традиције, која данас више не вреди, него морамо решити то питање сасвим из темеља, који ће одговарати сасвим новим приликама.

Ова три дела наше обале, наоружана модерним средствима, обезбеђују. обрану против нападаја са западне стране па било и са материјално много јачим средствима, док ће веза са острвљем у главноме остати осигурана, како је могуће помислити да ће се непријатељ привремено моћи угнездити на једном или другом отоку на вањској линији.

Црес и Лошињ у италијанским рукама нису од велике важности за нашу обрану северног Јадрана, јер ми немамо никаквих офанзивних намера. Овај би се стратегијски факат могао паралисати ако ми на извесним местима наше обале и острвља успоставимо поморске базе и мобилне батерије, помоћу којих ћемо увек моћи осујетити сваки транспорт трупа у правцу прама Реци.

Са друге. стране, за Пуљ и Трст у италијанским рукама, посед Цреса и Лошиња је за њих од малог утицаја. Ови ће отоци служити њима поглавито као извиднице, јер судбина Трста и Пуља зависи у првом реду од јакости копненог фронта у североистоку. Италијанска је стратегија у мировној конференцији тражила Пуљ, јер је рачунала са опстајањем Аустрије: Пуљ је требао са Лошињом и Цресом да сачињава једну дефанзивну целину против агресије са аустријске стране